Velike vrućine mogu da povećaju rizik od moždanog udara: Neurolog sa Klivlend klinike savetuje kako da se zaštitite
Kada živa u termometru pređe 30 stepeni, a vlažnost je visoka, naš organizam trpi ogroman fiziološki stres. To, upozoravaju lekari, može da poveća rizik od moždanog udara - i kod starijih, ali i kod potpuno zdravih ljudi.
Boravak na velikim vrućinama može da poveća rizik od moždanog udara, kaže dr Mark Babi, specijalista neurointenzivne nege iz Klivlend klinike na Floridi. On objašnjava da ekstremna toplota može da optereti ceo organizam i da izazove niz reakcija koje dodatno povećavaju rizik, kako od ishemijskog (usled začepljenja krvnog suda), tako i od hemoragijskog moždanog udara (usled pucanja krvnog suda).
Jedan od glavnih razloga za to je - dehidratacija.
- Kada telo nema dovoljno tečnosti, krv postaje gušća, što može da dovede do stvaranja ugrušaka. A upravo to je jedan od okidača za moždani udar - objašnjava dr Babi.
Svi su u riziku
Iako su starije osobe i ljudi koji već imaju određene zdravstvene probleme u većem riziku, dr Babi upozorava da bi svi trebalo da budu oprezni kada su temperature veoma visoke.
- Važno je da se redovno hidriramo i da izbegavamo fizičko naprezanje kada je napolju veoma toplo - savetuje on.
Takođe, preporučuje da pratimo vremensku prognozu i da tokom najtoplijeg dela dana ostanemo u zatvorenom i rashlađenom prostoru.
- Nije pravilo koje važi u svakom slučaju, ali generalno, kada je napolju preko 32-33 stepena, trebalo da imamo na umu da postoji povećan rizik od fizičkog iscrpljivanja, koje dodatno opterećuje telo. Kod osoba koje su već osetljive ili imaju kardiovaskularne bolesti, to može da poveća i rizik od moždanog udara - ističe ovaj stručnjak.
Reagujte odmah
Dr Babi podseća da je pravovremeno prepoznavanje simptoma moždanog udara ključno i da ne bi smeli da čekamo, jer osoba koja doživljava šlog često nije svesna šta joj se dešava.
- Ako primetite da neko iznenada ima problem sa govorom, da mu se krivi lice ili ne može da podigne jednu ruku - odmah pozovite hitnu pomoć.
U Srbiji je to broj 194, a vreme reakcije može da napravi ogromnu razliku. Lečenje u roku od 3-4,5 sata od pojave prvih simptoma, što je kritični period za primenu trombolitičke terapije koja razgrađuje krvni ugrušak, povećava šanse da se sačuvaju moždane ćelije i smanje trajne posledice.
Izvor: Newsroom.clevelandclinic.org/Zdravlje.kurir.rs
Može li voda sa čija semenkama zaista pomoći u mršavljenju? Dijetolog otkriva istinu – i mogla bi vam se svideti