Gubitak vida i visok holesterol stavljeni na listu rizika: Stručnjaci upozoravaju na 14 faktora povezanih s razvojem demencije

Rešavanjem 14 modifikovanih faktora rizika, koji sada uključuju gubitak vida i visok holesterol, procenjuje se da bi se 45 osto slučajeva demencijemoglo odložiti ili potpuno sprečiti - čak i kod osoba sa visokim genetskim rizikom za ovu bolest, prema nedavno objavljenom izveštaju.

- Nikad nije ni prerano ni prekasno da se preduzme akcija, sa mogućnostima da se napravi uticaj u bilo kojoj fazi života.

Sprečavanje direktnih fizičkih pretnji po mentalnu oštrinu

Izveštaj časopisa „Lanset“ identifikuje ovih 14 modifikovanih faktora rizika za demenciju:

* Visok krvni pritisak
* Dijabetes
* Gojaznost
* Fizička neaktivnost
* Pijenje previše alkohola
* Pušenje
* Traumatska povreda mozga
* Gubitak sluha
* Izloženost zagađenju vazduha
* Depresija
* Društvena izolacija
* Niže obrazovanje
* Gubitak vida
* Visok LDL holesterol

Fizički faktori rizika poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa , gojaznosti i fizičke neaktivnosti mogu dovesti do suženja ili začepljenja arterija koje smanjuju protok krvi u mozak, a moždanim ćelijama je potreban stalni dotok krvi i kiseonika da bi pravilno funkcionisale.

Prekomerna konzumacija alkohola i pušenje takođe mogu doprineti srčanim oboljenjima i biti toksični za moždane ćelije, uzrokujući njihovu smrt.

Još jedan faktor rizika koji direktno utiče na mentalne sposobnosti je traumatska povreda mozga, koja remeti način na koji mozak funkcioniše.

Visok holesterol i gubitak vida mogu doprineti riziku od demencije

Nove smernice su sada dodale visok holesterol u srednjim godinama (od oko 40 godina) na listu faktora rizika koji se mogu promeniti. Komisija Lanset procenjuje da je 7 procenata slučajeva demencije posledica ovog „lošeg“ holesterola, koji dovodi do nakupljanja holesterola u arterijama.

Kada je lista poslednji put ažurirana pre četiri godine, dostupni dokazi koji ukazuju na LDL holesterol kao mogući faktor rizika bili su neubedljivi, prema rečima dr Livingstona. Od tada, „novi ubedljivi dokazi“ su pokazali da LDL holesterol povećava šanse za doživljavanje kognitivnog pada.

Iako su problemi sa sluhom već bili na listi rizika od demencije, gubitak vida je upravo dodat u ovom nedavnom ažuriranju. Smanjenje ovih senzornih funkcija je uobičajeno kako starimo i može dovesti do konfuzije i problema u obradi informacija i svakodnevnoj percepciji.

Zagađenje vazduha, depresija, usamljenost i nedostatak obrazovanja takođe mogu ugroziti zdravlje mozga

Zagađenje vazduha je povezano sa srčanim oboljenjima , što zauzvrat može povećati verovatnoću kognitivnog oštećenja. Pojedinci mogu imati malo kontrole nad svojom izloženošću zagađenju vazduha, tako da ga može biti teško ograničiti. Istraživači, međutim, sugerišu da ljudi mogu preduzeti neke individualne mere, kao što je nekorišćenje peći na drva ili vatre na ugalj i izbegavanje boravka napolju u vremenima kada je kvalitet vazduha najgori.

Depresija i socijalna izolacija takođe mogu doprineti demenciji jer mogu dovesti do promena u zdravlju i ponašanju koje povećavaju rizik od demencije, kao što su fizička neaktivnost, loša ishrana, veća konzumacija alkohola, manje sna i nedostatak mentalne stimulacije i angažovanja.

Iako veza između demencije i obrazovanja možda nije toliko očigledna u poređenju sa drugim determinantama rizika, Lanset komisija napominje da je kvalitet obrazovanja u ranom životu povezan sa otpornošću mozga.

 judi sa više i boljim obrazovanjem imaju jači, fleksibilniji skup neuronskih veza na koje se mogu osloniti ako ikada obole od bolesti mozga koja može izazvati demenciju“, kaže dr Džesika Koldvel, direktorka Centra za prevenciju pokreta kod žena obolelih od Alchajmerove bolesti u Centru za zdravlje mozga Lu Ruvo klinike u Klivlendu:

- Druga dobra vest u ovom ažuriranju je da se obrazovanje prepoznaje kao uticajno i nakon ranog života. To znači da ljudi od tridesetih do šezdesetih godina takođe mogu videti velike koristi od celoživotnog učenja. Pohađajte kurs, naučite jezik, bavite se izazovnim hobijem ili istražite istoriju pre nego što putujete.

Kako smanjiti rizik od demencije?

Iako ljudi mogu preduzeti efikasne korake da spreče mentalno opadanje u bilo kom uzrastu, Livingston napominje da sada postoje jači dokazi koji pokazuju da je duže izlaganje riziku štetnije. Ona naglašava da razvijanje zdravih navika u detinjstvu - kao što su redovno vežbanje i pridržavanje zdrave ishrane kako bi se izbegla gojaznost - može biti osnova za ponašanje kasnije u životu koje može smanjiti rizik od demencije.

Novi izveštaj časopisa „Lanset“ iznosi nekoliko predloga koji bi pomogli vladama i pojedincima da spreče opasnosti od demencije, uključujući:

* Obezbediti svoj deci kvalitetno obrazovanje i biti kognitivno aktivan u srednjim godinama.
* Omogućite slušne aparate svima sa oštećenjem sluha i smanjite izloženost štetnoj buci.
* Otkrivanje i lečenje visokog LDL holesterola u srednjim godinama, počevši od oko 40. godine.
* Učiniti skrining i lečenje oštećenja vida dostupnim svima.
* Efikasno lečite depresiju.
* Nosite kacige i zaštitu za glavu u kontaktnim sportovima i na biciklima.
* Dajte prioritet podsticajnim okruženjima u zajednici i smeštaju kako biste povećali društveni kontakt.
* Smanjite izloženost zagađenju vazduha strogim politikama čistog vazduha.
* Proširiti mere za smanjenje pušenja, kao što su kontrola cena, povećanje minimalne starosne granice za kupovinu i zabrane pušenja.
* Smanjite sadržaj šećera i soli u hrani koja se prodaje u prodavnicama i restoranima.

Dr Kaldvel, koji nije član Lanset komisije, naglašava:

- Postoje koraci koje svi možemo preduzeti dok smo mladi i u srednjim godinama kako bismo povećali svoje šanse za dobro starenje.