Toplija planeta, brže starenje: Klimatske promene pogoršavaju bolesti bubrega, srca i mozga
Dugoročno izlaganje visokoj temperaturi može ubrzati procese starenja našeg tela.
Toplota dokazano šteti ljudskom zdravlju– naročito tokom toplotnih talasa. Iako većina nas oseća letnje vrućine kao neprijatne, nauka ukazuje i na mnogo ozbiljnije posledice.
Toplotni talasi i zdravlje
Tokom ekstremnih vrućina ljudi mogu patiti od dehidratacije, nesvestice, toplotnog udara – a u najtežim slučajevima i umreti. Najugroženiji su stariji ljudi i mala deca jer njihova tela teže regulišu unutrašnju temperaturu. Dugotrajno izlaganje toploti može pogoršati hronične bolesti poput problema sa bubrezima, srčanih oboljenja, pa čak i povećati rizik od mentalnih poremećaja i demencije.
Starenje na ćelijskom nivou
Kako se globalne temperature povećavaju zbog emisija gasova staklene bašte, sve više ljudi širom sveta biva izloženo ovim rizicima. Vrućine godišnje odnose hiljade života – samo prošle godine u Evropi ih je bilo najmanje devet hiljada. Međutim, problem nije samo u kratkoročnim posledicama. Istraživanja pokazuju da dugotrajna izloženost toploti ubrzava biološko starenje organizma. Ključni razlog je tzv. oksidativni stres, koji oštećuje DNK i ubrzava ćelijsku degradaciju.
Jedna tajvanska studija otkrila je da porast prosečne temperature za samo 1°C tokom šest meseci može ubrzati biološko starenje za 0,04 do 0,08 godina. Iako to deluje malo, kumulativni efekti tokom godina mogu značiti znatno raniji početak bolesti povezanih sa starenjem.
Zdravstveni sistem pod pritiskom
Ako ovaj proces zahvati milione ljudi, to bi moglo značiti dramatičan porast broja obolelih od srčanih bolesti, raka, dijabetesa i drugih hroničnih stanja, a time i ogroman pritisak na zdravstvene sisteme.
Vrućina takođe utiče na san, izaziva nesanicu, povećava stres i anksioznost. Vremenom se te promene nakupljaju i dodatno pogoršavaju zdravlje s godinama.
Zanimljivo je poređenje sa pušenjem – prema studiji objavljenoj u časopisu "Science Advances", dugotrajno izlaganje ekstremnoj toploti ima sličan efekat na ćelijsko starenje kao i redovno pušenje.
Žene ugroženije nego muškarci
Toplota ne utiče jednako na sve. Žene su ranjivije jer se manje znoje i teže hlade. Takođe, osobe sa dijabetesom tipa 2 i gojazni ljudi teže regulišu telesnu temperaturu jer im je protok krvi kroz kožu slabiji, a masno tkivo dodatno zadržava toplotu.
Toplotni otoci u gradovima
Poseban problem predstavljaju veliki gradovi s malo zelenila i puno betona – poput Njujorka, Čikaga, Atine, Rima ili Budimpešte. U tim tzv. toplotnim ostrvima, temperature su često znatno više nego u okolini.
Klima-uređaji mogu pomoći, ali nisu svima dostupni – naročito ne socijalno ugroženim grupama. Kod njih su negativni efekti vrućina mnogo izraženiji.
Zaključak: Vreme za prilagođavanje
Iako su mnoga otkrića još nova i potrebna su dalja istraživanja, poruka je jasna: klimatske promene nisu samo ekološki problem, već i ozbiljna pretnja zdravlju i dugovečnosti. Postavlja se pitanje: možemo li se kao društvo dovoljno brzo prilagoditi?
Izvor: ct24.ceskatelevize.cz/Zdravlje.Kurir.rs
