Koje dijete najbolje štite mozak i srce u kasnijim godinama? Studija otkriva dva pobednika
U nedavno objavljenom članku u časopisu Nature Aging, istraživači su analizirali povezanost između pridržavanja četiri različita načina ishrane i pojave multimorbiditeta - istovremenog prisustva najmanje dva hronična stanja kod jedne osobe.
Zaključeno je da su dijete poput mediteranske ishrane povezane sa sporijim razvojem hroničnih bolesti. Suprotno tome, viši rezultati na empirijskom dijetetskom inflamatornom indeksu (EDII), koji ukazuju na ishranu bogatu proinflamatornim namirnicama, povezani su sa bržim razvojem bolesti.
Zanimljivo je da je u nekim dodatnim analizama veće pridržavanje alternativnoj mediteranskoj dijeti (AMED) neočekivano bilo povezano sa bržim razvojem bolesti mišićno-skeletnog sistema. Međutim, to nije bio glavni cilj istraživanja, pa njegov klinički značaj ostaje nejasan.
MIND dijeta, prvobitno osmišljena za zdravlje mozga, takođe je pokazala efekat u usporavanju razvoja kardiovaskularnih bolesti, što dovodi u pitanje pretpostavku da koristi isključivo neurološkom zdravlju.
Starenje uz manje tegoba
Kako starimo, raste i verovatnoća da ćemo se suočiti sa hroničnim bolestima, najčešće su to srčane i neurološke tegobe, ali i problemi sa kostima i zglobovima. Lekari naglašavaju da danas sve više ljudi ima više oboljenja istovremeno, što dodatno komplikuje lečenje.
Cilj moderne medicine nije samo da produži životni vek, već i da stariji što duže ostanu aktivni i funkcionalni, čak i ako već imaju neku dijagnozu.
Zbog toga se sve češće govori o „multimorbiditetu“ – stanju kada osoba ima dve ili više hroničnih bolesti istovremeno. Umesto da se svaka bolest posmatra odvojeno, lekari pokušavaju da sagledaju celokupno zdravstveno opterećenje kako bi terapija bila efikasnija i prilagođena potrebama pacijenta.
Ishrana je ključna u prevenciji hroničnih bolesti
Sličan pristup sve više zauzima mesto i kada je reč o ishrani. Naime, od svih faktora načina života, upravo ishrana (uz fizičku aktivnost) ima ključnu ulogu u prevenciji i razvoju hroničnih bolesti. Umesto da se naglasak stavlja na pojedinačne namirnice, sve veći značaj daju obrasci ishrane u celini, jer oni najbolje odražavaju dugoročne efekte na zdravlje.
Dosadašnja istraživanja na ovu temu su često imala ograničenja – kratak vremenski okvir, mali uzorak ili presek u jednom trenutku bez praćenja kroz vreme. Švedskastudija imala je za cilj da ispita kako dugoročno pridržavanje različitih obrazaca ishrane utiče na brzinu razvoja hroničnih bolesti kod starijih osoba.
Studija je korišćena na uzorku od 2.500 ispitanika (60+ godina) koji žive u zajednici. Učesnici su praćeni tokom 15 godina, pri čemu su podaci o ishrani prikupljani u tri navrta, a stanje bolesti u šest.
Učesnici su popunjavali upitnike o navikama u ishrani, a ispitivani su obrasci: EDII, AHEI, AMED i MIND dijeta. S druge strane, dijagnoze su merene klinički i potvrđene kroz nacionalni registar. Bolesti su podeljene na kardiovaskularne, neuropsihijatrijske i mišićno-skeletne.
Šta znače sve ove skraćence?
- EDII – meri koliko ishrana doprinosi upalama (mnogo crvenog mesa, šećera i pržene hrane znači veći skor).
- AHEI – meri koliko se ishrana približava preporukama za zdravu dugovečnost (puno voća, povrća, ribe, integralnih žitarica).
- AMED – varijanta mediteranske ishrane (maslinovo ulje, riba, orašasti plodovi, mahunarke, povrće, malo mesa).
- MIND – kombinacija mediteranske i DASH dijete, osmišljena posebno da štiti mozak od demencije (bobičasto voće, zeleno povrće, integralne žitarice, orašasti plodovi, maslinovo ulje, riba).
Zaključak strudije je da zdrava ishrana može da uspori razvoj hroničnih bolesti, posebno srčanih i neuropsihijatrijskih. Dijete poput MIND, AMED i AHEI (opštih preporuka) imaju zaštitni efekat, dok ishrana koja podstiče upalne procese ubrzava njihov razvoj. Efekti su najizraženiji kod starijih osoba, ali nisu potvrđeni za mišićno-skeletne bolesti.
Izvor: News-medical.net/Zdravlje.Kurir.rs
Mediteranska dijeta je i zvanično najbolja za zdravlje srca kod žena: Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti za 24 % - otkrite više
