Kad naglo prekinemo s lekovima: Šta je ribaund efekat i zašto može da bude vrlo opasan?
Ova pojava poznata je kao ribaund efekat ili efekat nagle obustave leka i može da bude vrlo neprijatna, pa čak i opasna.
Ribaund efekat znači da se simptomi koje je lek držao pod kontrolom – vraćaju u još jačem obliku čim prestane njegovo delovanje. I to ne mora da važi samo za sedative ili lekove za spavanje. Naprotiv, ovaj fenomen javlja se i kod lekova za pritisak, želudac, astmu, depresiju, pa čak i kod običnih sprejeva za nos.
Koji lekovi mogu da izazovu rebound efekat?
Lekovi za visok pritisak (posebno beta-blokatori i klonidin): ako se uzimaju neredovno ili naglo prestanu da se koriste, pritisak može naglo da skoči, puls da se ubrza, a srčane tegobe da se pojačaju.
Proton-pump inhibitori (PPI) – lekovi za želudačnu kiselinu (npr. omeprazol): kod dugotrajne upotrebe, kada se prekinu odjednom, organizam može da počne da luči previše kiseline, pa dolazi do jake gorušice.
Kortikosteroidi (npr. prednizon): ako se ne smanjuju postepeno, može da se vrati zapaljenje, bolovi i otoci, a kod duže upotrebe i ozbiljan hormonski disbalans.
Bronhodilatatori (lekovi za astmu i HOBP): kada se ne koriste redovno ili se terapija naglo prekine, disanje može da postane teže nego pre početka lečenja.
Benzodiazepini i lekovi za spavanje (npr. diazepam, zolpidem): nakon prekida, može da se javi nesanica, anksioznost i razdražljivost – izraženije nego ranije.
Antidepresivi i stimulansi: ribaund efekat može da pojača simptome depresije, nemira ili umora.
Zašto dolazi do toga?
Naše telo stalno pokušava da održi ravnotežu. Kada neki problem (npr. visok pritisak ili previše kiseline u želucu) ublažimo lekovima, organizam se s vremenom navikne na njihovo prisustvo. Ako lek odjednom nestane iz sistema, telo pokušava da se prilagodi, ali u tome često pretera – i tada dolazi do burnih reakcija.
Kako da se ribaund efekat izbegne?
Najvažnije je da se terapija nikada ne prekida na svoju ruku, upozoravaju stručnajci. Kod mnogih lekova, doza mora da se smanjuje postepeno – uz uputstva lekara. Čak ni povremeno preskakanje nekih lekova ne mora da bude bezopasno.
Ako imate bilo kakve nuspojave ili sumnjate da lek više ne deluje kako bi trebalo, nemojte da ga sami ostavljate. Najbolje je da se obratite svom izabranom lekaru, koji će znati kako da terapiju prilagodi bez rizika.
Izvor: Pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/Medicalnewstoday.com/Californiadetox.com/Zdravlje.kurir.rs
