Čir nije obična bubuljica i ne smete ga cediti: Zbog čega nastaje i kada je važno da se javite lekaru?
Dok su bubuljice uglavnom bezopasna upala začepljenih pora, čirevi su bolna i potencijalno opasna bakterijska infekcija koja zahteva oprez i pravilan tretman.
Čir, medicinski poznat kao furunkul, je duboka infekcija folikula dlake, najčešće uzrokovana bakterijom Staphylococcus aureus. Za razliku od bubuljice, koju uzrokuju začepljene pore bakterijom P. acnes i nakupljanje sebuma, čir je prava infekcija koja prodire dublje u kožu.
Zbog toga su čirevi znatno bolniji, veći i potrebno im je duže da zarastu, ponekad nedeljama, a često ostavlja ožiljak. Dok bubuljice obično nestaju same od sebe, čirevi mogu zahtevati medicinsku intervenciju. Infekcija se može proširiti na druge delove tela ili čak na druge ljude putem bliskog kontakta ili deljenja ličnih predmeta poput peškira i brijača.
Razvoj čira
Razvoj čira počinje kao tvrda, crvena, osetljiva kvržica veličine graška. Koža oko nje može biti crvenkasta ili ljubičasta i topla na dodir. Tokom narednih nekoliko dana, kvržica postaje mekša, veća i sve bolnija dok se unutra formira džep gnoja. Na vrhu se često formira žućkasto-bela tačka, što je znak da je čir „sazreo“ i da će uskoro pući da bi ispustio gnoj.
U nekim slučajevima, više čireva može se pojaviti u grupi, stvarajući povezano područje infekcije poznato kao karbunkul. Karbunkuli izazivaju dublju, težu infekciju, verovatnije je da će ostaviti ožiljke, a mogu biti praćeni i opštim simptomima kao što su groznica, jeza i malaksalost.
Čirevi se mogu pojaviti bilo gde na telu, ali su najčešći na maljavim delovima gde postoji povećano znojenje ili trenje između kože i odeće. To uključuje lice, zadnji deo vrata, pazuhe, zadnjicu, prepone i unutrašnju stranu butina. Trenje od nošenja uske odeće, posebno sintetičkih materijala, tokom vežbanja može pogoršati stanje.
Čirevi se takođe mogu pojaviti na neobičnim mestima, kao što su desni, gde se nazivaju parodontalni apscesi i najčešće su rezultat loše oralne higijene i bolesti desni. Važno je razlikovati čir na licu od cističnih akni; iako mogu izgledati slično, ciste su ispunjene tečnošću i nisu zarazne kao čirevi.
Uzrok nastanka čira
Glavni uzrok čireva je bakterija stafilokoka, koja ulazi u telo kroz male posekotine, ogrebotine ili ujede insekata, što joj omogućava da dospe do folikula dlake. Iako se svako može zaraziti, određeni faktori značajno povećavaju rizik.
Ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom, poput onih sa dijabetesom, rakom ili drugim hroničnim bolestima, teže se bore protiv infekcija.
Takođe, postojeća kožna stanja poput ekcema ili akni oštećuju zaštitnu barijeru kože, čineći je podložnijom infekcijama. Gojaznost, loša higijena i bliski kontakt sa nekim ko već ima stafilokok infekciju takođe povećavaju rizik. Ponavljajući čirevi mogu ukazivati na to da je osoba nosilac stafilokoka ili ima nedijagnostikovani zdravstveni problem.
Kućno lečenje
Za manje, izolovane čireve, kućna nega može biti dovoljna. Ključni korak je nanošenje toplih, vlažnih obloga na pogođeno područje 10-15 minuta nekoliko puta dnevno. Toplota stimuliše cirkulaciju, smanjuje bol i pomaže gnoju da se sakupi na površini, što ubrzava prirodno pucanje i drenažu čira. Najvažnije pravilo je da nikada sami ne stiskate, ne bockate ili ne sečete čir.
Takvi pokušaji mogu potisnuti infekciju dublje u tkivo, proširiti je na okolnu kožu ili čak u krvotok, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija i većih ožiljaka. Područje oko čira treba održavati čistim, prati ga dva puta dnevno sapunom i vodom i nežno osušiti. Nakon čišćenja, pokrijte čir sterilnom gazom ili zavojem kako biste sprečili širenje bakterija. Obavezno temeljno operite ruke nakon svakog kontakta sa čirom.
Kako je potrebno da se javite lekaru?
Iako se mnogi čirevi mogu lečiti kod kuće, u nekim situacijama je potrebno potražiti medicinsku pomoć.
Posetite lekara ako:
- se čir pojavi na vašem licu, posebno blizu očiju ili nosa
- ako postane izuzetno bolan
- ako se brzo širi ili
- ako je praćen groznicom
Takođe bi trebalo da potražite pomoć ako čir ne zaceli u roku od dve nedelje uprkos kućnoj nezi ili ako se čirevi stalno vraćaju.
Ponavljajući čirevi mogu biti znak ozbiljnije infekcije, kao što je MRSA (meticilin-rezistentni Staphylococcus aureus), ili simptom nekontrolisanog dijabetesa. Vaš lekar će proceniti vaše stanje i, ako je potrebno, izvršiti postupak incizije i drenaže (I&D), u kojem se pravi mali rez sterilnim instrumentima kako bi se bezbedno ispustio gnoj.
Ponekad će takođe uzeti uzorak gnoja za kulturu kako bi se utvrdila tačna vrsta bakterija i prepisao odgovarajući oralni antibiotik za borbu protiv infekcije.
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Sedam promena na koži koje ne smeet češati: Tako širite gljivice i usporavate zarastanje
