Nedostatak vitamina D ne samo da omekšava, već i ubrzano stari kosti: Evo šta je pokazala nova studija
Vitamin D, koji se ponekad naziva „vitaminom sunca“ jer ga ljudi mogu sintetizovati u prisustvu sunčeve svetlosti, odavno se povezuje sa prevencijom bolesti kostiju.
Neophodan za pravilnu apsorpciju kalcijuma i njegov unos u kosti, a poznato je da nedostatak vitamina D izaziva rahitis i osteomalaciju – bolesti kod kojih je kost previše mekana zbog prekomerne kolagenske matrice i njene neadekvatne mineralizacije.
Sada, naučnici pružaju neke dokaze da je delimično tačno i obrnuto, te da nedostatak vitamina D može dovesti do područja prekomerno guste mineralizacije u kostima.
Da bi proučili efekte nedostatka vitamina D, naučnici su koristili uzorke kostiju od 30 naizgled zdravih ljudi.
Polovina ovih ispitanika je imala nedostatak vitamina D, što je definisano niskom koncentracijom vitamina D u krvi i izmenjenim makroskopskim karakteristikama kostiju.
Kroz detaljnu analizu strukture kostiju i funkcionalne testove koji mere otpornost kostiju na pucanje, autori su okarakterisali načine na koje se kosti sa nedostatkom vitamina D razlikuju od normalnih.
Kao što se i očekivalo, otkrili su da kosti ispitanika sa nedostatkom vitamina D imaju mnogo deblji sloj nemineralizovanog osteoida koji prekriva površinu mineralizovane kosti.
Međutim, takođe su pokazali da je kost ispod ovog sloja osteoida jače mineralizovana nego normalno i da ima strukturne karakteristike starije i krhkije kosti.
Objasnili su ovaj fenomen napominjući da osteoklasti, ćelije koje normalno remodeliraju kost, ne mogu da prođu kroz debeli sloj osteoida. Kao rezultat toga, delovi kosti skriveni ispod osteoida nastavljaju da stare i mineralizuju se čak i dok se ukupni sadržaj minerala u kostima progresivno smanjuje.
Ova zanimljiva i neočekivana otkrića o ljudskim kostima naglašavaju negativne posledice nedostatka vitamina D, što je previše često, posebno na severnim geografskim širinama.
Analiza ukupnog vitamina D, koja se obavlja putem testa krvi, ključna je u postavljanju diferencijalne dijagnoze za stanja poput rahitisa i osteomalacije.
Biće potreban dodatni rad kako bi se ovo znanje primenilo u kliničku praksu, ali detaljno razumevanje strukture ljudskih kostiju može pružiti uvid u efikasnije načine sprečavanja ili lečenja prelomakod pacijenata sa nedostatkom vitamina D.
Nedostatak vitamina D je široko rasprostranjeno medicinsko stanje koje igra glavnu ulogu u zdravlju ljudskih kostiju. Osetljivost na prelome u kontekstu niskog nivoa vitamina D prvenstveno je povezana sa defektnom mineralizacijom kolagenskog matriksa (osteoida).
Međutim, otpornost kostiju na prelome je posledica mehanizama očvršćavanja na različitim hijerarhijskim nivoima, od nano- do mikrostrukture. Stoga pretpostavljamo da povećanje rizika od preloma kod nedostatka vitamina D može biti izazvano brojnim patološkim promenama - i da ne mora isključivo poticati od odsustva mineralizovane kosti.
Otkriveno je da karakteristično povećanje površina prekrivenih osteoidima u kostima sa nedostatkom vitamina D ometa remodeliranje preostalog mineralizovanog koštanog tkiva.
Koristeći prostorno razrešene sinhrotronske analize raspodele mineralne gustine kostiju i spektroskopske tehnike, primetili smo da koštano tkivo unutar osteoidnog okvira ima veći sadržaj minerala sa zrelim kolagenomi mineralnim sastojcima, što je karakteristično za staro tkivo.
Merenja mehanike preloma in situ i mikro-kompjuterska tomografija sinhrotronskog zračenja putanje pukotine pokazala je da nedostatak vitamina D povećava i nastanak i širenje pukotina za 22 do 31 %.
Dakle, nedostatak vitamina D nije samo povezan sa smanjenom koštanom masom. Analize otkrivaju starenje preostale mineralizovane kosti i njenu znatno smanjenu otpornost na prelome.
Kombinacijom tehnika karakterizacije koje obuhvataju višestruke skale veličine, studija proširuje trenutno kliničko razumevanje patofiziologije nedostatka vitamina D i pomaže u objašnjenju zašto su dobro uravnoteženi nivoi vitamina D neophodni za održavanje strukturnog integriteta kostiju.
Izvor: science.org/zdravlje.kurir.rs
