Pet stvari koje bi trebalo da znate pre kupovine suplemenata: Treća je posebno važna
Suplementi obećavaju mnogo, ali pre kupovine važno je znati šta stvarno pomaže, a šta su samo marketinški trikovi.
Iako neki suplementi imaju vrednu ulogu u određenim okolnostima, često se pogrešno shvataju i često se precenjuju. Pa ipak, mnogi ljudi nisu svesni rizika, ograničenja i marketinških trikova koji se kriju iza etiketa.
Počnite sa hranom, a ne sa suplementima
Ako možete da dobijete hranljivu materiju iz ishrane, to je skoro uvek bolja opcija. Agencija za standarde hrane u Velikoj Britaniji definiše dodatak ishrani kao proizvod „namenjen ispravljanju nutritivnih nedostataka, održavanju adekvatnog unosa određenih hranljivih materija ili podržavanju određenih fizioloških funkcija“.
Drugim rečima, suplementi su tu da podrže vašu ishranu, a ne da zamene unos prave hrane.
Namirnice u integralnom obliku nude mnogo više od izolovanih hranljivih materija. Na primer, masna riba poput lososa obezbeđuje ne samo omega-3 masti, već i proteine, vitamin D, selen i druga korisna jedinjenja. Ova jedinjenja međusobno deluju na načine koje ne razumemo u potpunosti, a njihov kombinovani efekat je teško, ako ne i nemoguće, ponoviti u obliku suplementa.
Naučnici su pokušali da izdvoje „aktivne sastojke“ iz voća i povrća kako bi rekreirali njihove koristi u tabletama, ali bez uspeha. Čini se da prednosti dolaze iz kompletne hrane, a ne iz jednog jedinjenja.
Ipak, postoje okolnosti u kojima su suplementi neophodni. Na primer, folna kiselina se preporučuje pre i tokom trudnoće kako bi se smanjio rizik od defekta neuralne cevi kod fetusa.
Možda niste svesni da uzimate previše
Mnogo je lakše uzeti previše suplementa nego preterati sa hranom. Kratkoročno, ovo može dovesti do neželjenih efekata kao što su mučnina ili dijareja. Ali dugotrajna prekomerna upotreba može da ima ozbiljne posledice.
Mnogi ljudi godinama uzimaju suplemente, a da ne znaju da li su im potrebni ili koliko je previše. Vitamini rastvorljivi u mastima, poput A, D, E i K, skladište se u telu umesto da se izlučuju.
Previše vitamina D, na primer, može dovesti do nakupljanja kalcijuma, što može da ošteti bubrege i srce, kao i da oslabi kosti. Visoke doze vitamina A mogu da izazovu oštećenje jetre, urođene mane u trudnoći i smanjenu gustinu kostiju.
Čak i vitamini rastvorljivi u vodi mogu da izazovu probleme, a dugotrajna prekomerna upotreba vitamina B6 povezana je sa oštećenjem nerava.
Pošto većina ljudi ne proverava redovno nivo hranljivih materija u krvi, često ne shvataju da nešto nije u redu dok se ne pojave simptomi.
Ne verujte savetima sa društvenih mreža
Provedite nekoliko minuta na mreži i verovatno ćete videti suplemente koji se reklamiraju „za jačanje imuniteta“, kao „prirodni“ ili „detoksirajući“. Ove reči mogu da zvuče sugestivno, ali nemaju naučnu potvrdu. To su marketinški trikovi.
Agencija za standarde hrane jasno stavlja do znanja da suplementi „nisu lekovi“ i „ne mogu imati farmakološko, imunološko ili metaboličko dejstvo“. Pa ipak, mnoge tvrdnje na internetu sugerišu suprotno. Ova vrsta marketinga, ponekad nazvana „zdravstveno pranje“, ostavlja utisak da suplementi imaju moći koje nemaju.
Suplementi ne podležu istim ragulativama i ispitivanjima kao lekovi. To znači da mogu da budu loše osmišljeni, pogrešno dozirani ili pogrešno označeni.
Prodavci, često bez medicinske ili naučne stručnosti, promovišu proizvode oslanjajući se na lične anegdote umesto na proverene dokaze. Iako Ministarstvo zdravlja, sanitarna i tržišna inspekcija, kao i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) propisuju jasna pravila o tome kako se dijetetski suplementi smeju reklamirati, ta pravila se često zaobilaze ili se nedovoljno sprovode. Zbog toga na tržištu i dalje kruže zapanjujuće tvrdnje koje nemaju uporište u nauci.
Industrija suplemenata se više bavi prodajom nego naukom
Globalno tržište suplemenata vredi preko 100 milijardi funti. Kao i svaka velika industrija, njen cilj je rast i profit. To utiče na način na koji se proizvodi razvijaju i plasiraju na tržištu.
Ako bi suplement zaista delovao, preporučili bi ga lekari, a ne poznate ličnosti ili influenseri. Neki suplementi su potkrepljeni dokazima, ali to su obično oni manje privlačni, poput gvožđa ili vitamina D.
Mnogi drugi se reklamiraju tvrdnjama koje daleko prevazilaze ono što istraživanja pokazuju i često ih promovišu ljudi bez formalne obuke iz oblasti ishrane ili zdravstvene zaštite.
Neki suplementi nisu bezbedni za svakoga
To što je suplement dostupan bez recepta ne znači da je bezbedan. Čak i proizvodi označeni kao „prirodni“ mogu da interaguju sa lekovima ili da izazovu štetu.
Kantarion, koji se ponekad koristi za popravljanje raspoloženja, može da ima opasne neželjene efekte ako se uzima zajedno sa nekim antidepresivima, kontraceptivnim lekovima i lekovima za krvni pritisak. Vitamin K može da ometa dejstvo lekova za razređivanje krvi poput varfarina. Visoke doze gvožđa mogu izazvati probleme sa varenjem i uticati na to kako se neki antibiotici apsorbuju.
Mnogi suplementi nisu testirani na bezbednost kod trudnica. Drugi, poput visokih doza vitamina A, poznati su po tome što su štetni u trudnoći i mogu da pređu u majčino mleko. Ako ste trudni, dojite ili uzimate lekove, razgovarajte sa farmaceutom, lekarom opšte prakse ili dijetetičarom pre nego što počnete sa novim suplementom.
Suplementi mogu da podrže zdravlje kada postoji specifična potreba, ali nisu lek za sve. Pre nego što potrošite novac na proizvod koji nudi nerealna obećanja, zapitajte se: da li mi je ovo zaista potrebno ili bi bilo bolje da potrošim novac na kvalitetne namirnice?
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
7 popularnih suplemenata koji imaju skrivene opasnosti: Previše vitamina D oštećuje bubrege, a višak kalcijuma taloži u arterijama
Mnogi suplementi nisu testirani na bezbednost kod trudnica. D