Napad kašlja tokom jela: Zbog čega se dešava i u kojim slučajevima morate odmah reagovati?

Svi smo to prošli – mirno jedemo kada nas iznenada obuzme napad kašlja. Trenutak kasnije, sve se smiri, ali nismo sigurni šta se upravo dogodilo? Kada kažemo „nešto je pošlo po zlu“, zapravo mislimo da je zalogaj hrane ili gutljaj pića završio u dušniku (traheji), a ne u jednjaku, cevi koja prenosi hranu do želuca. Ali šta se tačno tada dešava i zašto?

Normalno, mišići u donjem delu grla guraju zalogaj prema jednjaku, koji prenosi hranu do želuca. Međutim, kada hrana ili piće "skrenu sa uobičajene putanje", to znači da umesto da idu niz jednjak, završili su u traheji – cevi koja prenosi vazduh do pluća i uklanja ugljen-dioksid iz njih.

Traheja je nežna cev koja treba samo da propušta vazduh. Naše telo stoga ima složen odbrambeni sistem, koji uključuje mišiće grla, glasnih žica i epiglotisa (zaštitni poklopac iznad dušnika) kako bi se sprečilo da hrana, piće ili pljuvačka dospeju tamo gde ne bi trebalo.

- Kao i mnoge stvari u našem telu, to je automatski proces. Ali ponekad nešto jednostavno ode tamo gde ne bi trebalo. To se najčešće dešava kada ste rasejani, jedete prebrzo ili pričate i smejete se dok žvaćete - objasnio je dr Karl Elser, specijalista za hitnu medicinu.

Kada dođe do aspiracije, telo reaguje aktiviranjem odbrambenog mehanizma, koji aktivira takozvanu reakciju borbe; srčani ritam se ubrzava, krvni pritisak raste, a sve to stimuliše oslobađanje adrenalina, hormona koji priprema telo za potencijalno opasne situacije.

U većini slučajeva, telo se brzo nosi sa ovim kašljanjem.

- Refleks kašlja ili povraćanja se pokreće automatski i često odmah rešava problem. Ovo je način na koji telo pokušava da se reši onoga što mu ne pripada. Nakon toga, možda ćete želeti da još nekoliko puta pročistite grlo ili popijete malo vode kako biste se osećali bolje, objašnjava dr Elser.

Kada se hrana zaglavi

Međutim, ponekad kašalj nije dovoljan. U ovom slučaju, hrana se može „zaglaviti“ na neželjenom mestu – na glasnim žicama, u dušniku ili čak u disajnim putevima u plućima. Simptomi mogu uključivati golicanje u grlu ili osećaj da je nešto zaglavljeno. Takođe možete iskusiti bol ili otežano gutanje, kao i stalnu potrebu za kašljem nakon jela ili pića.

Ako sadržaj završi duboko u plućima, to može izazvati aspiracionu pneumoniju, bakterijsku infekciju koja zahteva medicinsku pomoć.

Takođe, aspiracija ne znači nužno da su vam disajni putevi blokirani. Iako hrana završi tamo gde ne bi trebalo, osoba obično i dalje može da diše.

Šta bi trebalo da uradite?

Kod aspiracije, hrana završi na pogrešnom mestu, ali ne blokira uvek vaše disanje. Ali ako su disajni putevi potpuno blokirani, onda govorimo o gušenju, što je hitno stanje i zahteva brzu intervenciju kao što je Hajmlihov manevar - rekao je dr Elser. U trenutku aspiracije, osećaj može varirati od nelagodnosti do potpune panike. Ali važno je ostati smiren i ne pokušavati da zaustavite kašalj - telo zna šta da radi.

Panika samo povećava broj udisaja i može pogoršati pritisak u disajnim putevima. U većini slučajeva, epizoda aspiracije brzo prolazi. Međutim, ako i dalje kašljete nakon dva do četiri sata, vreme je da posetite lekara. Takođe treba odmah potražiti pomoć ako iskašljavate krv, smeđu ili crnu sluz, dobijete temperaturu ili počnete da se tresete. Oštar, probadajući bol u grudima i osećaj kao da vam je nešto zaglavljeno u grlu takođe su znaci za uzbunu.

Ako često aspirirate, onda to može biti znak drugog zdravstvenog problema, kao što je poremećaj glasnih žica, otežano gutanje, slabost mišića ili neurološki poremećaj.

- Važno je da prijavite takve simptome svom porodičnom lekaru. On ili ona će vas uputiti na dodatne testove ili vas uputiti kod specijaliste koji će detaljno istražiti uzrok - zaključio je Elser.

Izvor: zivim.jutarnji.hr/zdravlje.kurir.rs

Kada svaki udah deluje kao da se gušite: Kardiolog otkriva koja stanja su za hitnu lekarsku pomoć