Kada se radi laringoskopija? Sve što bi trebalo da znate o ovom pregledu grla i kako se pripremiti

Laringoskopija je dijagnostička metoda koja se koristi za ispitivanje unutrašnjosti grla (larinksa). Postoje dve glavne vrste: direktna i indirektna laringoskopija.

Laringoskopija je dijagnostička metoda koja se koristi za pregled unutrašnjosti grla (larinksa). Postoje dve glavne vrste: direktna i indirektna laringoskopija.

Šta je direktna laringoskopija?

Direktna laringoskopija izvodi se kao dijagnostički ili terapijski postupak sa ciljem da se omogući direktan vizuelni pregled grkljana, glasnih žica i okolnih struktura. Postupak se najčešće izvodi u operacionoj sali pod opštom anestezijom.

Pacijentu se daje opšta anestezija kako bi se pomoglo da se opusti i spreče bolne senzacije tokom postupka. Ovo takođe pomaže u sprečavanju refleksa kašljanja ili grčeva mišića koji bi mogli ometati pregled.

Pacijent obično leži na leđima, sa blago zabačenom glavom unazad kako bi se omogućio bolji pristup grlu. Lekar ubacuje specijalizovani instrument koji se zove laringoskop kroz usta i u grlo. Laringoskop može biti krut ili fleksibilan, u zavisnosti od potrebe i vrste pregleda.

Koristeći laringoskop, lekar direktno pregleda strukture unutar grla, kao što su glasne žice, grkljan i okolna tkiva. Tokom postupka mogu se uzeti uzorci tkiva (biopsije), ukloniti strana tela ili izvršiti manje hirurške procedure.

Nakon što je grlo pregledano i izvršene sve dodatne procedure, laringoskop se pažljivo uklanja. Pacijent se zatim postepeno budi iz opšte anestezije. Postoperativna nega se obično pruža kako bi se osigurao pravilan oporavak.

Šta je indirektna laringoskopija?

Indirektna laringoskopija je manje invazivna od direktne laringoskopije i obično ne zahteva opsežnu pripremu. Međutim, pacijenti treba da slede sva uputstva svog lekara.

Važno je da pacijenti obaveste svog lekara o svim lekovima, suplementima i biljnim preparatima koje uzimaju, jer neki od njih mogu uticati na zgrušavanje krvi ili interagovati sa anestetikom, ako se koristi. U određenim slučajevima, pacijentima se može savetovati da ne jedu i ne piju nekoliko sati pre procedure kako bi se smanjio rizik od aspiracije.

Iako opšta anestezija obično nije potrebna, lokalni anestetik se može koristiti za utrnuće grla. Ako ste osetljivi na anestetike, obavezno obavestite svog lekara. Pokušajte da se opustite pre procedure, jer napetost može otežati pregled. Ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi sa procedurom, preporučuje se da ih unapred razgovarate sa svojim lekarom.

Za koga se ovaj pregled preporučuje?

Laringoskopiju treba da preporuči lekar koji će proceniti simptome i odlučiti da li je ova procedura neophodna za postavljanje dijagnoze i planiranje daljeg lečenja. Simptomi koji mogu ukazivati na ovo uključuju:

• Hronični kašalj ili promuklost - Ako osoba ima promuklost ili kašalj koji traje duže vreme, to bi mogao biti znak problema sa grlom ili grkljanom koji treba dijagnostikovati.
• Otežano disanje - Ako osoba ima otežano disanje ili oseća da ne može da udahne dovoljno vazduha, laringoskopija može pomoći u pronalaženju uzroka problema.
• Problemi sa gutanjem - Ako osoba ima otežano gutanje ili oseća da je hrana ili tečnost zaglavljena u grlu, laringoskopija može pomoći u dijagnostikovanju problema.
• Sumnja na tumor - Ako se sumnja na tumor u ždrelu ili grkljanu, laringoskopija se može koristiti za pregled i biopsiju (uzimanje malog uzorka tkiva) tumora.
• Hronični bol u grlu - Ako osoba ima hronični bol u grlu koji ne reaguje na standardni tretman, laringoskopija se može koristiti za pregled i dijagnostikovanje problema.

Kako se pripremiti za pregled?

Priprema za laringoskopiju zavisi od toga da li je u pitanju direktna ili indirektna metoda i da li će se koristiti lokalna ili opšta anestezija.

• Pratite uputstva lekara - Uvek pratite uputstva koja vam je dao lekar ili zdravstveni radnik
• Prijavite lekove i alergije - Pre procedure, obavestite lekara o svim lekovima koje uzimate (na recept i bez recepta), kao i o biljnim lekovima i dijetetskim suplementima. Takođe, prijavite sve alergije, posebno na anestetike ili sedative.
• Ne jedite i ne pijte (ako je potrebno) - Za direktnu laringoskopiju, često je potrebno da ne jedete i ne pijete šest do osam sati pre procedure zbog opšte anestezije. Za indirektnu laringoskopiju, ovo obično nije potrebno, osim ako vam lekar ne savetuje drugačije.
• Ostanite mirni i opušteni - Napetost može otežati pregled, posebno kod indirektne laringoskopije. Ako ste anksiozni, razgovarajte sa lekarom koji vam može dati savet ili ponudi blagi sedativ.

Izvor: ordinacija.vecernji.hr/zdravlje.kruri.rs

Često ste promukli i boli vas grlo? Ovo su simptomi hroničnog laringitisa koji zahteva odlazak lekaru