Da li su vaše arterije u problemu? Signali da imate lošu cirkulaciju i koje bolesti može da najavi
Na signale loše cirkulacije nikako ne treba da zatvarate oči. Hladna stopala, grčevi pri hodu ili promene boje kože često izgledaju bezazleno, ali mogu da budu prvi pokazatelji ozbiljnih vaskularnih bolesti — od periferne arterijske bolesti, preko hronične venske insuficijencije, pa sve do duboke venske tromboze. Pravovremeno prepoznavanje ovih znakova može da spreči komplikacije i sačuva i zdravlje nogu i zdravlje srca.
Zašto dolazi do problema sa cirkulacijom?
Loša cirkulacija u nogama čest je, ali i često zanemaren problem. U osnovi mogu da stoje različita stanja: sužene arterije koje onemogućavaju dotok kiseonika u tkiva ili oštećene vene kroz koje krv zaostaje i stvara otoke. Na početku, simptomi su suptilni i lako promaknu: hladna stopala, bol ili grč tokom hoda, promena boje kože. A upravo ti rani znaci daju priliku da se spreče ozbiljne posledice.
O tome govori i dr Čandra Šekar Čevuturu, načelnik odeljenja za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju u bolnici Arete u Hajderabadu i za početak otkriva siignale loše cirkulacije.
Hladna stopala i koža koja je bleda i sjajna
Ako su stopala stalno hladna na dodir, čak i u toploj prostoriji, to može da znači da arterijski protok krvi u nogama nije dovoljan.
- Kada se arterije suze zbog plaka ili spazma, koža postaje tanka, bleda i sjajna, dlake prestaju da rastu, a nokti sporo rastu i lako pucaju. To su tipični znaci periferne arterijske bolesti (PAD), koja je zapravo oblik ateroskleroze i signal povećanog rizika od infarkta i moždanog udara. Pušači imaju čak četiri puta veći rizik da razviju PAD od nepušača - opominje dr Čevuturu.
Grčevi u nogama: običan zamor ili upozorenje?
Nisu svi grčevi isti. Noćni grčevi često su posledica zamora mišića ili disbalansa elektrolita i uglavnom se lako rešavaju. Međutim, ako bol, težina ili grč u listu nastanu tokom hoda, a prestanu brzo nakon odmora, to je znak tzv. vaskularne klaudikacije. Ona ukazuje da mišići ne dobijaju dovoljno krvi tokom napora, a to je crvena lampica za probleme sa arterijama i kardiovaskularni sistem u celini.
Otoci, promena boje kože i venske bolesti
Problemi sa venama imaju drugačiju sliku. Hronična venska insuficijencija, koja često prethodi dubokoj venskoj trombozi (DVT), nastaje kada venski zalisci ne rade kako treba.
- Krv se tada zadržava u nogama, a prvi simptomi su težina u nogama, bol posle dužeg stajanja, vidljive proširene vene i otoci oko članaka. Kasnije se javlja tamna pigmentacija kože, zadebljanja, svrab i rane koje teško zarastaju (venski ulkusi). Ako se ne leči, bolest napreduje i značajno narušava kvalitet života i radnu sposobnost - navodi doktor.
Kada je u pitanju ugrušak
Ako jedna potkolenica naglo otekne, postane bolna, topla i crvena, sumnja se na duboku vensku trombozu. Ovo stanje zahteva hitnu procenu, jer delovi ugruška mogu da se otkinu i dospeju do pluća, što dovodi do plućne embolije — potencijalno smrtonosnog stanja.
- Rizik je veći posle operacija, dužeg ležanja, kod onkoloških pacijenata i onih koji koriste određene lekove - objašnjava dr Čevuturu.
Kako lekari otkrivaju probleme sa cirkulacijom
Prvi korak je detaljan razgovor i pregled: palpacija pulsa, pregled kože, testovi hodanja. Potom slede jednostavne i bezbolne dijagnostičke metode:
- ABI test (odnos pritiska na zglobu i nadlaktici) otkriva suženja arterija.
- Duplex ultrazvuk prikazuje tok krvi kroz arterije i vene i standard je za PAD i venske bolesti.
- Laboratorija proverava šećer, masnoće i po potrebi upalne parametre.
Ako su nalazi sumnjivi, sledi detaljnije snimanje i upućivanje vaskularnom specijalisti.
Lečenje i prevencija
Terapija zavisi od uzroka:
- Kod PAD-a: vežbanje pod nadzorom, prestanak pušenja, kontrola pritiska i masnoća, antiagregaciona terapija, a po potrebi i revaskularizacija.
- Kod venskih bolesti: podizanje nogu, kompresivne čarape, smanjenje telesne težine, a kod težih slučajeva skleroterapija ili endovenska ablacija.
- Kod DVT-a: antikoagulantna terapija pod nadzorom lekara.
Zajedničko svima: kretanje, izbegavanje dugotrajnog sedenja ili ležanja i prestanak pušenja značajno smanjuju rizik.
Kada hitno kod lekara?
Hitna procena je neophodna kod naglog oticanja i bola u nozi (sumnja na DVT), kod simptoma plućne embolije (otežano disanje, bol u grudima, nesvestica), kao i kod rana koje ne zarastaju, bolova u stopalu u mirovanju ili pojave novih neuroloških simptoma.
- Ako primetite hladne prste, uporne grčeve u nogama tokom aktivnosti ili promene boje kože, reagujte odmah — to mogu da budu rani znaci vaskularnih problema. Nemojte da ignorišete simptome. Pravovremeno prepoznavanje i pregled kod lekara čuvaju zdravlje vaših nogu, ali i srca - poručuje dr Čevuturu.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
