Šta se zaista dešava kada krvni pritisak padne ispod 120? Stručnjaci otkrivaju granicu između koristi i rizika

Iako je strožiji cilj nosio veći rizik od neželjenih efekata i većih medicinskih troškova, koristi su nadmašile nedostatke. Studija je takođe pokazala da je niži cilj bio isplativ, čak i kada se uzmu u obzir tipične greške u očitavanjima.

Tim iz bolnice Masačusets General Brigam izveštava da potencijalne zdravstvene koristi strožeg upravljanja krvnim pritiskom izgleda da nadmašuju rizike prekomernog lečenja. Njihovi nalazi potiču iz simulacione studije nedavno objavljene u časopisu "Anali interne medicine". 

Ranije je referentna vrednost za visok krvni pritisak (hipertenziju) iznosila 140/90 mmHg, ali su nedavne studije dovele do usvajanja nove granice od 130/80 mmHg. Međutim, kod ljudi sa hipertenzijom, snižavanje gornjeg krvnog pritiska ispod 120 mmHg može da spreči više kardiovaskularnih problema nego viši ciljevi lečenja, prema novom istraživanju.

Da bi sproveli analizu, istraživači su se oslanjali na informacije iz Istraživanja intervencije sistolnog krvnog pritiska (SPRINT), Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani (NHANES) i drugih naučnih izvora.

Modelirali su dugoročne zdravstvene ishode, kao što su srčani udar, moždani udar i srčana insuficijencija, za pacijente lečene na tri različita cilja sistolnog krvnog pritiska: &120 mm Hg, &130 mm Hg i &140 mm Hg.

Pošto lekovi za krvni pritisak mogu izazvati neželjene efekte, studija je takođe ispitala verovatnoću ozbiljnih komplikacija povezanih sa lečenjem.

Model je dalje uključio vrste grešaka u očitavanju koje se obično javljaju tokom svakodnevnih kliničkih merenja.

Koristi i rizici nižih ciljeva

Čak i nakon prilagođavanja za ove greške, rezultati su pokazali da je ciljanje na sistolni krvni pritisak ispod 120 mm Hg sprečilo više kardiovaskularnih događaja nego cilj od 130 mm Hg.

Međutim, ovaj agresivniji cilj je takođe doneo dodatne rizike, uključujući padove, povrede bubrega, nizak krvni pritisak (hipotenziju) i usporen rad srca (bradikardija). Pored toga, intenzivni cilj je povećao ukupne troškove zdravstvene zaštite zbog veće upotrebe lekova i češćih lekarskih poseta.

Kada su tri cilja upoređena u pogledu isplativosti pod tipičnim uslovima merenja, cilj &120 mm Hg je i dalje bio povoljan. Istraživači su procenili da pruža dobru vrednost, sa povezanim troškovima od 42.000 dolara po dobitku prilagođenom kvalitetu života.

Stručna perspektiva o intenzivnom lečenju

- Ova studija bi trebalo da pruži pacijentima sa visokim kardiovaskularnim rizikom i njihovim lekarima više poverenja u težnji ka intenzivnom cilju krvnog pritiska - rekla je glavna autorka dr Karen Smit, istraživač na Odeljenju za ortopedsku hirurgiju u bolnici Brigam i žene, jednom od osnivača zdravstvenog sistema Masačusets General Brigam i dodaje:

- Naši nalazi ukazuju na to da intenzivni cilj &120 mm Hg sprečava više kardiovaskularnih događaja i pruža dobru vrednost, a to važi čak i kada merenja nisu savršena.

Smit je takođe upozorio:

- Naši rezultati ispituju isplativost intenzivnog lečenja na nivou populacije. Međutim, s obzirom na dodatni rizik od neželjenih događaja povezanih sa antihipertenzivima, intenzivno lečenje neće biti optimalno za sve pacijente. Pacijenti i lekari treba da rade zajedno kako bi odredili odgovarajući intenzitet lekova na osnovu želja pacijenata.

Studiju su finansirali Nacionalna naučna fondacija i Nacionalni institut za neurološke poremećaje i moždani udar.

Izvor: scitechdaily.com/zdravlje.kurir.rs

Da li se povišen pritisak može sprečiti – ili je sudbina jača? 5 navika koje vam mogu spasiti srce – i život