Tikovi - loša navika ili bolest? Evo kada je vreme za odlazak kod lekara
Prilično su česti u detinjstvu i obično se prvi put pojavljuju oko pete godine. Veoma retko mogu početi u odraslom dobu.
Tikovi obično nisu ozbiljni i normalno se poboljšavaju tokom vremena. Ali mogu biti frustrirajući i ometati svakodnevne aktivnosti.
Turetov sindrom je termin koji se koristi kada tikovi traju duže od godinu dana. Ovo je stanje koje uzrokuje iznenadne, ponavljajuće zvukove ili pokrete (tikove). Ne postoji lek, ali lečenje može pomoći u kontroli tikova.
Vrste tikova
Postoji mnogo vrsta tikova. Neki utiču na pokrete tela (motorni tikovi), a drugi rezultiraju zvukom (vokalni ili fonički tikovi).
Primeri tikova uključuju:
* treptanje, nabiranje nosa ili pravljenje grimasa
* trzanje ili udaranje glavom
* kliktanje tj. pucketanje prstima
* dodirivanje drugih ljudi ili stvari
* kašljanje, gunđanje ili šmrkanje
* ponavljanje zvuka ili fraze – u malom broju slučajeva, to može biti nešto nepristojno ili uvredljivo
Tikovi se mogu javljati nasumično i mogu biti povezani sa nečim poput stresa, anksioznosti, umora, uzbuđenja ili sreće. Obično se pogoršavaju ako se o njima priča ili se na njih fokusira.
Često počinju neprijatnim osećajem koji se nakuplja u telu dok ga ne ublaži tik – poznat kao nagon – iako ponekad mogu biti delimično potisnuti.
Kada posetiti lekara opšte prakse?
Tikovi obično nisu ozbiljni i ne oštećuju mozak.
Nije uvek potrebno da posetite lekara opšte prakse ako su blagi i ne izazivaju probleme. Ponekad mogu nestati brzo kao što se pojave.
Obratite se lekaru opšte prakse ako ste zabrinuti zbog svojih ili tikova vašeg deteta, ako vam je potrebna podrška ili savet, ili ako se radi o tikovima:
* javljaju se redovno ili postaju češći i ozbiljniji
* izazivaju emocionalne ili društvene probleme, kao što su sramota, maltretiranje ili društvena izolacija
* izazvaju bol ili nelagodnost (neki tikovi mogu dovesti do toga da se osoba slučajno povredi)
* ometaju svakodnevne aktivnosti, školu ili posao
* praćeni su besom, depresijom ili samopovređivanjem
Lekar opšte prakse bi trebalo da bude u stanju da dijagnostikuje tik na osnovu njegovog opisa i, ako je moguće, viđenja. Snimanje kratkog videa može biti korisno, ali pazite da ne skrećete previše pažnje na tik tokom snimanja jer to može pogoršati stanje.
Lečenje tikova
Lečenje nije uvek potrebno ako je tik blag i ne izaziva nikakve druge probleme. Saveti za samopomoć, kao što su izbegavanje stresa ili umora, često su veoma korisni za većinu ljudi.
Ako je tik ozbiljniji i utiče na svakodnevne aktivnosti, mogu se preporučiti terapije koje imaju za cilj smanjenje učestalosti pojave tikova.
Glavne terapije za tikove su:
* Terapija obrtanja navika – cilj joj je da pomogne vama ili vašem detetu da naučite namerne pokrete koji se „takmiče“ sa tikovima, tako da se tik ne može desiti istovremeno
* Sveobuhvatna bihejvioralna intervencija za tikove (CBiT) – skup bihejvioralnih tehnika koje pomažu u učenju veština za smanjenje tikova
* Izloženost sa prevencijom odgovora (ERP) – cilj je da pomogne vama ili vašem detetu da se naviknete na neprijatne senzacije koje se često osećaju neposredno pre tika, što može sprečiti pojavu tika
Takođe postoje lekovi koji mogu pomoći u smanjenju tikova. Oni se mogu koristiti uz psihološke terapije ili nakon što su ove terapije isprobane bezuspešno.
Koliko dugo traju tikovi?
U većini slučajeva, tikovi se vremenom poboljšavaju ili potpuno prestaju.
Ponekad mogu trajati samo nekoliko meseci, ali često dolaze i prolaze tokom nekoliko godina.
Obično su najteži od oko 8. godine do tinejdžerskih godina, a obično počinju da se poboljšavaju nakon puberteta.
Uzroci tikova
Nije jasno šta uzrokuje tikove. Smatra se da su posledica promena u delovima mozga koji kontrolišu kretanje.
Mogu se javljati u porodicama, i u mnogim slučajevima verovatno postoji genetski uzrok. Takođe se često javljaju uz druga stanja, kao što su:
* poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD)
* opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)
Tikove ponekad može izazvati uzimanje ilegalnih droga, poput kokaina ili amfetamina, a povremeno su uzrokovani ozbiljnijim zdravstvenim stanjima poput cerebralne paralize ili Hantingtonove bolesti.
Izvor: nhs.uk/zdravlje.kurir.rs
