Dugoročne posledice povreda glave mogu da se jave i godinama kasnije: Šta je važno znati?
Mnogi se iznenade kada simptomi povezani sa starom povredom glave isplivaju tek posle meseci ili godina - glavobolja, problemi sa pamćenjem, promene raspoloženja i ponašanja. Razumevanje ovih obrazaca može da pomogne i pacijentima i lekarima da na vreme povežu sadašnje tegobe sa ranijom povredom.
- Mehaničke sile u trenutku povrede mogu da oštete moždane aksone, izazovu sitna krvarenja i pokrenu imunološku reakciju u mozgu. To oštećenje tkiva ne mora uvek da zaraste potpuno. Vremenom može da se razvije hronična, niskogradusna upala, uz otežano uklanjanje oštećenih proteina i poremećenu povezanost među neuronima, što vodi postepenom funkcionalnom padu - objašnjava dr Ramakrišna Čaudari, neurohirurg.
Kod osoba koje su više puta doživele povrede ili imaju genetsku predispoziciju, kao što je prisustvo APOE4 gena, rizik od progresivne neurodegeneracije još je veći. Upravo ti mehanizmi objašnjavaju zašto i jedna jedina trauma može da ostavi posledice dugo nakon događaja.
Uobičajeni simptomi koji se javljaju sa odlaganjem
Prema časopisu Journal of Neurotrauma, traumatske povrede mozga mogu da imaju trenutne, ali i dugoročne posledice koje skraćuju životni vek i značajno utiču na kvalitet života. Najčešći simptomi uključuju:
- Glavobolje koje menjaju intenzitet ili postaju hronične (migrene, tenzione glavobolje)
- Poremećaje sna i vrtoglavice
- Nove napade epilepsije
- Povećan rizik od demencije i drugih neurodegenerativnih bolesti (naročito posle umerenih i težih povreda mozga)
- Kognitivni problemi: zaboravnost, usporeno razmišljanje, teškoće u obavljanju više zadataka istovremeno i praćenju razgovora.
- Emocionalne i bihejvioralne promene: razdražljivost, apatija, anksioznost, impulsivnost i depresija.
Kako lekari istražuju posledice stare povrede glave
Prvi korak je detaljna anamneza, odnosno kada i kako je došlo do povrede, da li su postojali dodatni događaji između povrede i trenutnih simptoma, i kakve tegobe pacijent sada ima. Standardne analize krvi pomažu da se isključe metabolički ili hormonski poremećaji, a neuropsihološki testovi kvantifikuju kognitivni pad.
- Magnetna rezonanca može izgledati normalno, ali napredne tehnike poput difuzione tenzorske slike (DTI) mogu otkriti mikroskopska oštećenja nervnih vlakana. EEG se radi ako postoje epileptični napadi ili neobjašnjeni gubici svesti - objašnjava neurohirurg.
Kod progresivnog pogoršanja ili višestrukih povreda neophodna je konsultacija neurologa i eventualna specijalizovana dijagnostika biomarkerima.
Lečenje i rehabilitacija
Univerzalnog leka nema – terapija se sprovodi prema simptomima i obično uključuje multidisciplinarni pristup.
- Glavobolje se tretiraju standardnim terapijskim protokolima (izbegavanje prekomerne upotrebe analgetika, profilaksa migrene).
- Kognitivna rehabilitacija, planirani povratak na posao i strategije kompenzacije pomažu u vraćanju funkcionalnosti.
- Poremećaji sna i raspoloženja leče se psihoterapijom i, po potrebi, lekovima.
- Fizička aktivnost, pod stručnim nadzorom, povoljno utiče na raspoloženje i mentalnu otpornost.
U specijalizovanim centrima za neurorehabilitaciju pacijenti sa težim posledicama dobijaju individualizovane programe i češće kontrole.
Kada je potreban hitan pregled?
Odmah potražite pomoć ako se jave:
- Novi neurološki znaci (slabost, poremećaj govora, oduzetost)
- Progresivno kognitivno propadanje
- Ponavljani epileptični napadi
- Glavobolje koje se pogoršavaju i ne reaguju na terapiju
- Gubitak sposobnosti za svakodnevne aktivnosti
Čak i kada su simptomi blagi ali uporni, važno je obratiti se lekaru i po potrebi dobiti uput za neurologa ili ustanovu za neurorehabilitaciju. Rana podrška može značajno da uspori pogoršanje.
- Staru povredu glave nikada ne treba potceniti kada se pojave novi neurološki simptomi ili promene u ponašanju. Detaljna anamneza, ciljane dijagnostičke metode i koordinisan rehabilitacioni plan često daju vidljive rezultate. A prevencija, odnosno nošenje kacige, mere za sprečavanje padova, bezbedno bavljenje sportom i pravovremena medicinska pomoć posle svake povrede glave i dalje je najbolji način da se izbegnu dugoročne posledice - zaključuje dr Čaudari.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
