Nevidljiva veza između želuca i mozga: Evo na koji način utiče na vaše raspoloženje
I želudac i mozak imaju stalne obrasce električnih talasa niskog intenziteta. Ispostavilo se da što su ti obrasci usklađeniji, to je veća verovatnoća da će osoba imati psihičke poteškoće.
Studiju je sprovela grupa naučnika sa Univerziteta u Arhusu u Danskoj i Nemačkog instituta za ljudsku ishranu. Istraživači se nadaju da će u budućnosti biti moguće preciznije, pa čak i ranije, dijagnostikovati određene probleme mentalnog zdravlja putem signala iz želuca.
- Intuitivno pretpostavljamo da jača komunikacija između tela i mozga znači i bolje zdravlje. Ali ovde, neuobičajeno snažna povezanost želuca i mozga izgleda da je vezana za veće psihičko opterećenje – možda kao znak sistema pod stresom - objašnjava neuroznanstvenik Majka Alen sa Univerziteta u Arhusu.
Stomak ili "drugi mozak" povezan sa neurodegenerativnim bolestima
Istraživači su analizirali kompletne snimke mozga (209 moždanih regija), snimke želuca i upitnike o mentalnom zdravlju kod 199 učesnika. Podaci su statistički obrađeni kako bi se pronašle moguće veze.
Pokazalo se da je snažnije usklađivanje moždanih i želudačnih talasa povezano sa većom verovatnoćom pojave anksioznosti, depresije i stresa. Slabija povezanost, pak, bila je znak bolje mentalne stabilnosti i blagostanja.
Podaci, međutim, nisu dovoljni da pokažu da li aktivnost želuca direktno izaziva mentalne poremećaje ili obrnuto, niti je poznato zašto ta povezanost postoji. Ipak, to je odnos koji bi se mogao iskoristiti u budućim istraživanjima.
Ova saznanja nadovezuju se na već poznatu ulogu enteričkog nervnog sistema u crevima, koji je povezan s mozgom putem vagusnog nerva. Ranija istraživanja povezivala su ovaj „drugi mozak“ sa stanjima poput autizma i neurodegenerativnih bolesti.
- Ovaj deo sistema za varenje u velikoj meri je bio zanemaren. Većina istraživanja fokusira se na mikrobiom i donji deo digestivnog sistema. Naši rezultati ukazuju da su i ritmovi želuca duboko povezani sa emocionalnim blagostanjem - kaže neuronaučnica Lea Banelis sa Univerziteta u Arhusu.
Simptomi se prepliću, a neke tegobe se previde
Tačna dijagnostika problema mentalnog zdravlja često je izazov – simptomi se prepliću, neke tegobe se previde ili pogrešno tumače, a ljudi ponekad oklevaju ili ne umeju da prepoznaju sopstvene probleme. Dodatni markeri za precizniju dijagnozu mogli bi zato biti od velike koristi.
U budućnosti bi čak moglo biti moguće da se prilagodi povratna informacija iz želuca – takozvani gastrični ritam – kako bi se ublažili simptomi mentalnih poremećaja, ali to je još daleko. Za sada istraživači žele da prikupe više podataka na većim i raznovrsnijim grupama ispitanika, da bi videli da li se ovi obrasci ponavljaju.
- Znamo da određeni lekovi, pa čak i hrana koju jedemo, mogu uticati na gastrične ritmove. Jednog dana, ovo istraživanje možda će nam pomoći da prilagodimo terapije u skladu s tim kako telo i mozak pacijenta međusobno komuniciraju – a ne samo prema onome što pacijent prijavi da oseća - dodaje Alen.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Nature Mental Health.
Izvor: sciencealert.com/zdravlje.kurir.rs
Dobro varenje u 5 koraka: Nutricionista otkriva kako da vam stomak radi kao sat
