Svaki sat odlaganja doručka može povećati rizik od prerane smrti: Naučnici sa Harvarda objašnjavaju povezanost

Doručak se često naziva najvažnijim obrokom u toku dana. On prekida noćni post, pomaže metabolizmu da se pokrene i obezbeđuje energiju za početak dana. Ipak, mnogi ljudi odlažu doručak – jer su zauzeti, nisu gladni ili duže spavaju.

U istraživanju je učestvovalo 2.945 osoba starosti između 42 i 94 godine u Velikoj Britaniji, koje su praćene više od 20 godina. Ovo su najvažniji nalazi stručnjaka:

• Kako ljudi stare, imaju tendenciju da doručkuju i večeraju kasnije u toku dana.
• Za svaki sat odlaganja doručka, rizik od smrti tokom perioda praćenja povećavao se za 8 do 11%.
• Oni koji su doručkovali ranije imali su višu stopu desetogodišnjeg preživljavanja (~89,5%) u poređenju sa onima koji su doručkovali kasnije (~86,7%).
• Odlaganje doručka bilo je povezano i sa češćim zdravstvenim problemima kao što su umor, loše oralno zdravlje, depresija i anksioznost. Poremećaji sna i poteškoće u pripremi obroka takođe su bili češći.

Važno je napomenuti da studija pokazuje povezanost, ali ne nužno i direktan uzrok. Moguće je da kako zdravlje opada, ljudi imaju sklonost da jedu kasnije. Ipak, vreme doručka može biti koristan pokazatelj opšteg zdravstvenog stanja.

Zašto je vreme doručka važno?

Nekoliko je razloga zbog kojih raniji doručak može imati koristi:

• Naše telo ima unutrašnje satove (cirkadijalni ritam) koji regulišu varenje, metabolizam i lučenje hormona. Ako se obrok pomera za kasnije, ovi procesi mogu biti narušeni.
• Kasno uzimanje hrane može skratiti vreme koje telo ima da pravilno preradi hranljive materije i ometati regenerativne procese tokom noći.
• Kod starijih osoba, koje često imaju poremećaje sna, slabiji apetit ili zdravstvene probleme, odlaganje obroka može biti i simptom i faktor dodatnog pogoršanja zdravlja.

Ko je najviše pogođen?

• Najveći uticaj primećen je kod starijih odraslih (sredovečnih i starijih osoba).
• Ljudi sa zdravstvenim tegobama češće su doručkovali kasnije – naročito oni sa umorom, depresijom, anksioznošću ili problemima sa oralnim zdravljem.
• Osobe sa genetskom sklonošću ka večernjem hronotipu („noćne ptice“) takođe češće odlažu doručak.

Šta možete da uradite: praktični saveti_

Ako želite da primenite rezultate studije u svom životu, evo nekoliko koraka:

• Trudite se da doručkujete ranije, ubrzo nakon buđenja. Čak i pola sata ranije može imati značaja.
• Održavajte redovan raspored obroka – doslednost je važna.
• Ako se budite kasno ili niste gladni, planirajte lagane, ali hranljive opcije za doručak, kako biste barem započeli dan nekim obrokom.
• Obratite pažnju na znakove da odlaganje doručka može biti povezano sa zdravstvenim problemima – poput hroničnog umora, promena raspoloženja ili poremećaja sna – i o tome se posavetujte sa lekarom.
• Negujte zdrave navike u celini: kvalitetan san, uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku aktivnost, jer sve to podržava unutrašnji sat i celokupno zdravlje.

Studija sugeriše da vreme doručka nije samo sitan detalj životnog stila. Posebno kod starijih osoba, odlaganje prvog obroka u danu povezano je sa većim rizikom od smrti i različitim zdravstvenim problemima. Iako kašnjenje sa doručkom možda ne uzrokuje direktno ranu smrt, ono može ukazivati na dublje zdravstvene poteškoće. Obratiti pažnju na to kada jedemo i truditi se da doručkujemo ranije može biti jednostavan i koristan način da podržimo zdravlje i dugovečnost.

Izvor: onlymyhealth.com/zdravlje.kurir.rs

7 grešaka pri izboru doručka: Evo zbog čega ne možete da smršate