Noćne more i strahovi u snu nisu isto: Evo kako da ih prepoznate i ublažite
Noćni strahovi i more mogu uključivati hodanje u snu (somnambulizam), mokrenje u krevetu (enureza u snu) ili pričanje u snu (somnilokvija). Iako su slični i često mešani, postoje ključne razlike koje ih razlikuju.
Šta je noćni strah, a šta mora koja je razlika?
Noćne more su živi, realistični snovi koji izazivaju uznemirenost i dovode do buđenja. Obično uključuju opasne ili uznemirujuće teme i izazivaju strah, stid ili anksioznost. Javljaju se kod 50–85 odsto odraslih i češće su kod dece između 5 i 10 godina.
Dok su najčešće povremene, hronične noćne more mogu izazvati poremećaj koji pogađa 2-7 odsto dece i oko 4 odsto odraslih. Uzrok nije potpuno poznat, ali faktori rizika uključuju određene lekove, komorbidne bolesti i zloupotrebu supstanci.
Noćni strahovi su epizode vrištanja i uznemirenih pokreta praćene intenzivnim strahom. Traju od nekoliko sekundi do minuta i javljaju se dok osoba još spava. Osobe mogu hodati ili biti agresivne, a nakon buđenja često su zbunjene i ne sećaju se epizode. Javljaju se kod 1-6 odsto dece i uglavnom prestaju do adolescencije. Nasleđe i zdravstveni problemi poput opstruktivne apneje mogu povećati rizik.
Glavne razlike:
- Faza spavanja: Noćne more se javljaju tokom REM faze sna (oko 90 minuta nakon uspavljivanja), dok noćni strahovi nastaju u dubokom NREM snu (obično faza 3).
- Sećanje: Noćne more se pamte jer izazivaju buđenje, noćni strahovi se obično ne pamte.
- Pokret: Tokom noćnih mora mišići su paralizovani, dok kod noćnih strahova pokreti nisu ograničeni i mogu uključivati hodanje.
- Reakcija: Noćni strahovi izazivaju intenzivniji i izraženiji strah, često praćen vrištanjem i paničnim ponašanjem.
- Vreme: Noćne more se dešavaju kasnije noću, noćni strahovi u prva tri sata sna.
Koje su efikasne metode pomoći?
Deca obično prerastu oba poremećaja, za noćne more, korisne su predvidive rutine spavanja i umirujuće aktivnosti. Ako se noćne more javljaju u odraslom dobu, često su povezane sa traumama i mogu zahtevati terapiju ili lekove poput prazozina.
Noćni strahovi se leče rešavanjem osnovnog problema, kao što su mentalni poremećaji ili respiratorni problemi. Okolina mora biti bezbedna jer osobe mogu biti pokretne. Ne treba ih buditi jer mogu biti dezorijentisani ili agresivni, već ih treba tiho smiriti.
Vođenje dnevnika spavanja može pomoći u identifikaciji obrazaca i preventivnom budjenju pre napada. Lekovi se retko koriste, ali benzodiazepini i selektivni inhibitori serotonina mogu pomoći odraslima.
Izvor: news-medical.net/Zdravlje.Kurir.rs
Zbog čega neki ljudi često imaju noćne more? Stres i anksioznost nisu jedini krivci
