Preispitivanje HDL holesterola: Da li je zaista „dobar“ ili priča ima i drugu stranu?

Holesterol, voštana, bledožuta mast, igra ključnu ulogu u funkcionisanju organizma — koristi se za izgradnju ćelijskih membrana, proizvodnju hormona i sintezu vitamina D. Ipak, kada je u pitanju zdravlje srca, najčešće se govori o „dobrom“ i „lošem“ holesterolu.

Lipoprotein niske gustine (LDL), poznat kao „loš“ holesterol, je štetan u visokim koncentracijama jer doprinosi stvaranju plaka koji sužava arterije, povećavajući rizik od srčanog i moždanog udara.

S druge strane, lipoprotein visoke gustine (HDL), dugo je bio smatran zaštitnikom srca. Osobe sa višim nivoima HDL-a statistički su ređe obolevale od kardiovaskularnih bolesti, što je godinama učvršćivalo njegovu reputaciju kao „dobrog“ holesterola.

Međutim, nova naučna saznanja stavljaju tu teoriju pod znak pitanja.

Nova saznanja: HDL možda nije zaštitnik, već samo posmatrač

Istraživanja poslednjih godina pokazuju da visoki nivoi HDL-a ne garantuju manji rizik od srčanih bolesti.

- Viši nivoi HDL-a često su povezani sa zdravim životnim navikama, poput ishrane i fizičke aktivnosti - kaže dr Stiven Viviot, kardiolog iz bolnice Brigham and Women’s (Harvard).

Drugim rečima – možda nije HDL sam po sebi taj koji štiti srce, već ponašanja koja dovode do njegovog povećanja.

Kamion za smeće koji ne obavlja posao kako treba

HDL se često opisuje kao „kamion za smeće“ koji skuplja višak holesterola iz krvotoka i prenosi ga do jetre na razgradnju. Ova analogija je poslužila kao inspiracija za razvoj lekova koji povećavaju HDL.

Ali klinička ispitivanja pet različitih lekova iz grupe CEPT inhibitora, uprkos povećanju HDL-a za 60–100%, nisu pokazala smanjenje rizika od srčanih i moždanih udara. Drugim rečima, broj „kamiona za smeće“ nije bitan ako oni ne rade svoj posao kako treba.

Nisu svi HDL-ovi isti

HDL dolazi u više oblika – od sfernih do oblika krofne – i različite forme imaju različitu sposobnost u „čišćenju“ arterija. Neki HDL-ovi efikasno sprovode obrnuti transport holesterola, dok drugi ne.

Nedavna studija, objavljena u časopisu The New England Journal of Medicine (2. maj 2024), testirala je eksperimentalni lek dizajniran da poboljša obrnuti transport holesterola. Ispitivanje na više od 18.000 osoba koje su preživele srčani udar pokazalo je da ovaj lek nije bio efikasniji od placeba.

Zaključak: Fokusirajte se na ono što možete kontrolisati

Nauka o HDL-u postaje sve kompleksnija, ali poruka ostaje jasna: držite LDL holesterol pod kontrolom. Idealno, vrednosti bi trebalo da budu ispod 100 mg/dl – a ako imate već dijagnostikovano srčano oboljenje, još niže.

Referentne vrednosti holesterola (za osobe bez poznatih srčanih bolesti):

Nivo Kategorija

Ukupni holesterol & 200 mg/dl – Poželjno
200–239 mg/dl – Granično visoko
≥ 240 mg/dl – Visoko
LDL & 100 mg/dl – Optimalno
100–129 mg/dl – Blizu optimalnog
130–159 mg/dl – Granično visoko
160–189 mg/dl – Visoko
≥ 190 mg/dl – Veoma visoko
HDL & 40 mg/dl – Nisko
≥ 60 mg/dl – Visoko
Trigliceridi& 150 mg/dl – Normalno
150–199 mg/dl – Granično visoko
200–499 mg/dl – Visoko
≥ 500 mg/dl – Veoma visoko

Napomena: Kod osoba sa visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti (dijabetes, prethodni infarkt, itd.), ciljne vrednosti mogu biti niže, posebno za LDL holesterol (često & 70 mg/dL, pa čak i & 55 mg/dL kod vrlo visokog rizika – prema ESC 2019 smernicama).

Izvor: Nacionalni program za obrazovanje o holesterolu (SAD)

Izvor: health.harvard.edu/zdravlje.kurir.rs

Sve što bi trebalo da znate o holesterolu: Za loše rezultate krvi nije kriva samo hrana