Osećaj zatezanja u stomaku: Kada je u pitanju obično nadimanje, a kada alarm za posetu lekaru?

Da li vam se nekad dogodilo da stomak deluje tvrd kao kamen, toliko da imate utisak da se unutra nešto "nastanilo"? U tom slučaju, najčešći uzrok je nadimanje. Do njega dolazi zbog viška gasova, zatvora ili netolerancije na određene namirnice. Okidači su obično obroci bogati vlaknima ili masnoćama, gazirani sokovi, prejedanje ili brzo gutanje hrane. Srećom, ovakvo stanje uglavnom samo od sebe prođe, kaže dr Amit Miglani, direktor gastroenterologije u Asian bolnici (Indija). 

Prema dr Miglaniju, iza ovog neprijatnog osećaja najčešće stoje:

• varenje otežano masnom ili začinjenom hranom i nakupljanje gasova,
• sindrom iritabilnog creva (IBS), kada je digestivni trakt preosetljiv,
• zatvor, koji stvara osećaj punoće i pritiska,
• netolerancije na hranu poput laktoze ili glutena,
• prejedanje, koje privremeno rasteže želudac.

Studija objavljena 2013. u časopisu Journal of Neurogastroenterology and Motility pokazala je da nadimanje pogađa sve generacije, od blagih tegoba do osećaja težine i gasova koji otežavaju svakodnevni život. Najčešće se javlja uz stanja kao što su IBS ili dispepsija, ali može da nastane i samostalno. Tačan uzrok i dalje nije jasan, a ulogu imaju višak gasova, promenjena crevna flora i povećana osetljivost digestivnog sistema.

Kada nadimanje nije bezazleno?

Većina epizoda nadimanja prolazi čim se hrana svari. Ali gastroenterolozi upozoravaju na „crvene zastavice“:

• jak ili sve jači bol u stomaku,
• nagli i neobjašnjiv gubitak težine,
• uporna mučnina ili povraćanje,
• krvava ili crna, katranasta stolica,
• otok stomaka koji ne prolazi.

- Razlika je u trajanju i jačini simptoma. Obično nadimanje se smiruje kada promenite način ishrane, ali ovakvi znaci ukazuju na ozbiljnije bolesti koje zahtevaju hitnu dijagnostiku - ističe dr Miglani.

Može li stres da izazove nadimanje?

Više istraživanja i zdravstvenih institucija potvrđuje da stres i anksioznost mogu da utiču na rad creva i dovedu do nadimanja.

- Zategnut stomak nije uvek vezan za hranu. Anksioznost i stres direktno utiču na varenje, jer su creva i mozak povezani su takozvanom osovinom creva-mozak. Kada ste pod stresom, varenje se usporava ili creva postaju preosetljiva, pa nastaje osećaj nadimanja i zategnutosti - objašnjava dr Miglani.  

On dodaje da često ima pacijenata kod kojih nema nikakve organske bolesti, već je problem psihološki. Tehnike opuštanja, redovno kretanje i psihološko savetovanje u tim slučajevima znatno pomažu.

Kada obavezno otići kod lekara?

Simptomi nadimanja mogu da budu slični onima kod ozbiljnih bolesti:

• rak jajnika, koji u početku može da se javi kao neodređeno nadimanje,
• bolesti jetre koje izazivaju nakupljanje tečnosti u stomaku,
• celijakija - netolerancija na gluten,
• čir na želucu ili gastrointestinalni karcinomi.

Zato uporno nadimanje ne bi trebalo zanemarivati. Lekari savetuju pregled ukoliko ta nalagodnost često remeti svakodnevni život, uz nadimanje idu bol, povraćanje ili neobjašnjiva temperatura ili postoji porodična istorija digestivnih ili gastrointestinalnih karcinoma.

- Nikada ne treba ignorisati simptome koji traju. Gastroenterolog može jednostavnim pregledima, poput ultrazvuka, endoskopije ili laboratorijskih analiza, da isključi ozbiljne uzroke. Rano otkrivanje uvek donosi bolji ishod - poručuje dr Miglani.

Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs