Dugo sedite svakog dana? Stručnjak upozorava na opasne posledice i otkriva kako da izbegnete krvne ugruške
Celodnevno sedenje deluje bezazleno, ali lekari upozoravaju da upravo ta navika neprimetno povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka. Kako sprečiti posledice pre nego što telo počne da ih pokazuje?
- Dugi periodi sedenja jedan su od glavnih uzroka duboke venske tromboze - stvaranja krvnog ugruška koji se najčešće javlja u nogama. Kada se krv uspori zbog nedostatka kretanja, počinje da se zadržava i može da se zgruša. Ako se takav ugrušak otkine i dospe do pluća, nastaje plućna embolija, stanje koje može biti životno ugrožavajuće - objašnjava fizijatar dr Pudža Pilaj.
Zabrinjavajuće je što ovaj rizik ne pogađa samo starije. Sve češće se javlja i kod mladih, zdravih osoba koje provode osam i više sati dnevno sedeći ispred računara ili televizora.
Zašto kancelarijski poslovi povećavaju rizik od krvnih ugrušaka
Ljudsko telo je stvoreno da se kreće. Kada satima sedimo, mišići nogu ostaju neaktivni, pa se i krv sporije kreće kroz vene. Ako pritom dugo ležimo, situacija može da se pogorša, jer telu postaje teže da krv vraća ka srcu. Kada se tome dodaju dehidratacija, loše držanje i zgrčeno sedenje, nastaju idealni uslovi za stvaranje krvnog ugruška. Prema rečima dr Pilaj, glavni faktori rizika su sledeći:
- Dugotrajno sedenje: Više od četiri sata bez pauze povećava rizik.
- Često prekrštanje nogu: Ovo ograničava protok krvi kroz vene.
- Dehidratacija: Zgušnjava krv i smanjuje njen protok.
- Pritisak odeće: Posebno oko struka ili butina, može da pritisne vene.
- Nezdrav način života:Pušenje, neaktivnost ili gojaznost povećava rizik.
Upozoravajući znaci koje nikada ne bi trebalo ignorisati
Većina ljudi ne zna da imaju ugrušak dok se stanje ne pogorša. Međutim, obraćanje pažnje na male znakove može spasiti život, dodaje dr Pilaj.
Evo nekoliko znakova upozorenja koje nikada ne bi trebalo ignorisati:
- Otečenost jedne noge (posebno oko skočnog zgloba ili pete)
- Bol ili osetljivost pri stajanju ili hodanju
- Crvenilo ili toplota na pogođenoj nozi
- Kratak dah ili bol u grudima (u teškim slučajevima)
Ako imate ove simptome, odmah potražite medicinsku pomoć. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti komplikacije opasne po život.
Jednostavne svakodnevne navike za smanjenje rizika
Međutim, dobra vest je da sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka ne zahteva velike promene u životu, već samo dosledne, svesne navike. One mogu uključivati:
- Krećite se svakog sata: Podesite alarm ili koristite podsetnik na pametnom satu da ustanete, istegnete se ili prošetate dva do tri minuta svakog sata.
- Ostanite hidrirani: Pijte najmanje osam do deset čaša vode dnevno kako biste održali krv razređenom i kako bi ona nesmetano tekla.
- Istezanje za stolom: Pokušajte da pravite krugove sa skočnih zglobova, podižite pete ili istežite noge sedeći. Lagani pokreti ubrzavaju cirkulaciju.
- Promenite položaj sedenja: Držite stopala ravno na podu, kolena blago savijena, a leđa ispravljena. Ne prekrštajte noge.
- Nosite široku odeću: Uski pojas ili uske farmerke mogu ograničiti protok krvi, posebno tokom dugog sedenja.
- Vežbajte svakodnevno: Pola sata brzog hodanja, vožnje bicikla ili joga održavaju vaše vene zdravim i jakim.
- Koristite sto za stajanje (ako vam je dostupan): Naizmenično sedenje i stajanje smanjuje naprezanje i poboljšava cirkulaciju.
- Često ustajte, pijte dovoljno vode i slušajte signale svog tela. Nekoliko jednostavnih navika može da napravi veliku razliku u održavanju dobre cirkulacije i prevenciji ugrušaka - poručuje dr Pilaj.
Izvor: onlymyhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs
Na ova tri dela tela se prvi primete znaci krvnog ugruška: Ukoliko se oslobodi, može biti opasan
