Da li će ljudi ikada prosečno živeti 100 godina? Nova otkrića ruše mit o dugovečnosti
Nekada se činilo da ljudski vekneprestano raste, ali nova analiza pokazuje da su zlatne decenije produženog života možda iza nas. Prema studiji koju je objavila američka Nacionalna akademija nauka, nijedna generacija rođena posle 1939. godine, u proseku, neće dostići životni vek od 100 godina.
Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Viskonsinu, Instituta Maks Plank za demografska istraživanja i francuskog Nacionalnog instituta za demografske studije obuhvatilo je podatke iz 23 razvijene zemlje. Analizirani su trendovi smrtnosti kroz šest različitih statističkih modela.
- Neverovatan skok u očekivanom životnom veku tokom prve polovine 20. veka verovatno se više nikada neće ponoviti. Čak i kada bi se životni vek odraslih produžavao dvostruko brže nego što se danas predviđa, tempo rasta i dalje ne bi mogao da dostigne onaj iz tog perioda - kaže Héktor Pifare Arolas, koautor studije.
Kada je život produžavan najbrže
Između 1900. i 1938. godine, očekivani životni vek rastao je za oko pet i po meseci po generaciji. Osoba rođena 1900. mogla je da doživi oko 62 godine, dok je neko rođen 1938. mogao da očekuje i do 80 godina života.
Međutim, kod generacija rođenih posle 1939. napredak se usporio na svega dva i po do tri i po meseca po generaciji. Statistički modeli pokazali su da će prosečan životni vek i dalje rasti, ali znatno sporije nego ranije.
Zašto dolazi do zastoja
Podaci pokazuju da generacije rođene oko 1980. neće u proseku živeti sto godina, niti će to uspeti ijedna generacija koja je bila predmet proučavanja, navodi koautor Hose Andrade. Glavni razlog je to što su raniji skokovi dugovečnosti proizašli iz dramatičnog smanjenja smrtnosti dece.
- Početkom 20. veka, zahvaljujući medicinskim dostignućima (vakcine, antibiotici) i boljoj higijeni, smrtnost novorođenčadi i dece naglo je opala, što je značajno podiglo prosečan životni vek. Danas su ti nivoi toliko niski da ni poboljšanja u starijem dobu ne mogu da nadoknade taj efekat - objašnjava Andrade.
Posledice za društvo
Iako budućnost uvek nosi neizvesnost, od novih pandemija do medicinskih revolucija, istraživači upozoravaju da bi ovo usporavanje moglo da ima duboke društvene posledice. Države će morati da prilagode zdravstvene i penzione sisteme novim demografskim trendovima, a pojedinci da realnije planiraju štednju i odlazak u penziju.
Kako zaključuju autori, sporiji rast životnog veka ne znači nužno lošiju budućnost, ali pokazuje da ljudska dugovečnost ima svoje prirodne granice i da će one ubuduće rasti znatno sporijim tempom nego što smo navikli.
Izvor: Scitechdaily.com/Zdravlje.kurir.rs
