Kako se pripremiti za analizu holesterola i triglicerida? Tri stvari o kojima bi trebalo voditi računa
Analiza lipidnog statusa jedan je od osnovnih koraka u proceni rizika za kardiovaskularne bolesti, ali da bi rezultati bili pouzdani, važno je da se pacijent pravilno pripremi. Čak i male greške, poput neadekvatnog razmaka između obroka i vađenja krvi, mogu da utiču na vrednosti holesterola i triglicerida.
Gladovanje
Prvi korak je da se krv daje isključivo na tašte, posle najmanje 12 sati bez hrane i pića, osim vode. Tokom tog perioda ne treba unositi ni kafu ni sokove, jer mogu da promene nivo masnoća u krvi. Najbolje je poslednji obrok pojesti uveče, a ujutru doći u laboratoriju pre doručka.
Izbegavanje fizičkog napora
Drugi korak tiče se fizičke aktivnosti. Najmanje 24 sata pre vađenja krvi ne bi trebalo da bude intenzivnog vežbanja, jer ono može da izazove privremeno povišenje triglicerida i dovede do lažno visokih vrednosti. Uobičajena lagana aktivnost, poput šetnje, nije problem.
Ishrana nedeljama ranije
Treći korak odnosi se na način ishrane u danima koji prethode analizi. Stručnjaci savetuju da se bar dve nedelje pre vađenja krvi održava uobičajena ishrana i telesna težina. Naglo uvođenje dijete ili, obrnuto, prejedanje i unošenje masne hrane može značajno da poremeti rezultate.
Lekari preporučuju da se lipidni status, pre donošenja odluke o eventualnoj terapiji, ispita najmanje dva puta u razmaku od nedelju dana do dva meseca, kako bi se dobila realna slika stanja.
Zašto je važno redovno proveravati masnoće u krvi?
Holesterol i trigliceridi su neophodni za normalno funkcionisanje organizma, ali kada ih ima previše, postaju jedan od ključnih faktora rizika za ozbiljne bolesti poput ateroskleroze, srčanog i moždanog udara. Povišene vrednosti često ne daju nikakve simptome, zbog čega se ovo stanje obično otkrije tek kada dođe do komplikacija.
Zato se savetuje da osobe starije od 30 godina proveravaju lipidni status bar jednom godišnje, a češće ako već imaju faktore rizika kao što su povišen krvni pritisak, dijabetes, gojaznost, pušenje ili naslednu sklonost ka kardiovaskularnim bolestima.
