Noćna svetlost povećava rizik od srčanih bolesti: Najugroženije žene sa srčanom insuficijencijom i koronarnom bolešću
U studiji objavljenoj u časopisu JAMA Network Open istraživači su istakli da je rizik je bio izraženiji kod žena za srčanu insuficijenciju i koronarnu arterijsku bolest, kao i kod mlađih učesnika za srčanu insuficijenciju i atrijalnu fibrilaciju.
Zdrava kardiovaskularna funkcija oslanja se na dobro regulisane cirkadijalne ritmove, koji utiču na vaskularnu funkciju, toleranciju na glukozu, nivoe hormona, krvni pritisak i srčani ritam.
Poremećaj ovih ritmova — usled izloženosti svetlosti ili nepravilnih obrazaca spavanja — može povisiti krvni pritisak i srčani ritam, povećati upalu i smanjiti varijabilnost srčanog ritma.
Studije na životinjama pokazuju da produženi poremećaj cirkadijalnog ritma može izazvati strukturne promene srca, poput hipertrofije i fibroze, i pogoršati srčanu insuficijenciju.
Epidemiološki dokazi takođe povezuju rad u smenama, koji remeti ove ritmove, sa većom kardiovaskularnom smrtnošću, koronarnom bolešću srca i srčanom insuficijencijom.
Izloženost svetlosti noću smatra se ključnim izvorom poremećaja cirkadijalnog ritma i povezana je sa višim stopama koronarne bolesti srca, moždanog udara, gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije — poznatih faktora rizika za srčane bolesti.
Prethodne studije, međutim, često su se oslanjale na satelitska merenja spoljašnjeg osvetljenja, a ne na lične podatke o izloženosti svetlosti.
O studiji
Ova velika kohortna studija koristila je podatke učesnika UK Biobank koji su nosili senzore za svetlo na zglobu tokom jedne nedelje između 2013. i 2016. godine. Izloženost svetlosti je kontinuirano beležena, obrađena i prosečno izračunata za 24-časovne periode.
Analiza je identifikovala dva ključna perioda izloženosti:
* Dnevni period: 7:30–20:30
* Noćni period: 00:30–6:00
Učesnici su podeljeni po percentilima izloženosti svetlosti, pri čemu su najtamnije noći činile percentil od 0 do 50.
Praćeni su kardiovaskularni ishodi: moždani udar, atrijalna fibrilacija, srčana insuficijencija, infarkt miokarda i koronarna arterijska bolest. Osobe koje su već imale srčane bolesti bile su isključene.
Korišćeni su Koksovi modeli proporcionalnih rizika za procenu povezanosti izloženosti svetlosti i rizika od bolesti, uz uzastopno prilagođavanje demografskim, socioekonomskim i životnim faktorima.
Ispitani su i mogući uticaji genetskog rizika, starosti i pola.
Ključni nalazi
Analizirani su podaci od 88.905 učesnika prosečne starosti 62,4 godine (57% žena), tokom praćenja od skoro osam godina.
Rezultati pokazuju da je noćna izloženost svetlosti bila jasno povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti, dok je dnevna izloženost bila povezana sa manjim rizicima, ali te veze nisu ostale značajne nakon punog statističkog prilagođavanja.
U poređenju sa osobama koje su spavale u najtamnijem okruženju, oni koji su bili izloženi najjačem noćnom osvetljenju imali su:
- veći rizik od koronarne bolesti srca
- infarkta miokarda
- srčane insuficijencije
- atrijalne fibrilacije
- moždanog udara
Povećanje izloženosti noćnoj svetlosti za jednu standardnu devijaciju povećavalo je rizik od svih pet kardiovaskularnih ishoda za oko 5–8%.
Najizraženije veze uočene su kod žena (za srčanu insuficijenciju i koronarnu bolest), kao i kod mlađih osoba (za srčanu insuficijenciju i atrijalnu fibrilaciju).
Genetski rizik nije značajno uticao na rezultate.
Zaključci
Ova velika prospektivna studija pokazuje snažnu povezanost između veće izloženosti noćnoj svetlosti i povećanog kardiovaskularnog rizika, iako se uzročnost ne može direktno potvrditi.
Mogući mehanizmi uključuju poremećaje cirkadijalnog ritma i sna, što dovodi do vaskularnog i metaboličkog stresa.
Smanjena sekrecija melatonina nije bila ispitivana, ali bi mogla igrati važnu ulogu.
S druge strane, veća izloženost dnevnoj svetlosti može pomoći u očuvanju zdravlja srca jačanjem prirodnih bioloških ritmova.
Značaj i ograničenja studije
Prednosti ove analize uključuju:
- veliki broj učesnika
- objektivna merenja svetlosti
- dug period praćenja
Ograničenja uključuju:
- moguće rezidualne faktore zabune
- ograničenu etničku raznolikost uzorka
- nedostatak informacija o izvorima svetlosti
- nemogućnost da se potvrdi uzročna veza
Istraživači zaključuju da veštačko noćno osvetljenje može biti modifikabilni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, te naglašavaju važnost održavanja tamnih noći i adekvatne izloženosti dnevnoj svetlosti u okviru strategija za javno i urbano zdravlje.
Izvor: news-medical.net/zdravlje.kurir.rs
