Masnoća na stomaku i normalan BMI: Kako abdominalna gojaznost utiče na srce, metabolizam i rizik od dijabetesa
Nošenje viška masnog tkiva u abdomenu, čak i uz normalnu ukupnu telesnu težinu, povećava rizik za kardiometaboličke bolesti. Novo istraživanje pokazuje da preko 20 odsto odraslih širom sveta ima „normalan“ BMI, ali istovremeno i abdominalnu gojaznost, što je povezano sa hipertenzijom, dijabetesom tipa 2, povišenim holesterolom i trigliceridima.
- Lokacija masnog tkiva važnija je od same telesne težine - ističe Kedir Ahmed, epidemiolog sa Instituta za istraživanje ruralnog zdravlja
Za studiju su korišćeni podaci Svetske zdravstvene organizacije (WHO) o više od 471.000 odraslih iz 91 zemlje. Podaci pokazuju da je globalna prevalencija abdomijalne gojaznosti oko 45 odsto, pri čemu skoro 22 odsto ima „normalan“ BMI.
Faktori povezani sa nezdravim nivoima masnoće na stomaku uključuju:
- viši nivo obrazovanja
- nezaposlenost
- manji unos voća i povrća
- fizičku neaktivnost
Kombinacija normalnog BMI i viška masnoće na stomaku povezana je sa većim rizikom od:
- Hipertenzije (29% veći rizik)
- Dijabetesa tipa 2 (81%)
- Visokog holesterola (39%)
- Povišenih triglicerida (56%)
- Veliki broj ljudi sa normalnim BMI zapravo ima visok rizik od kardiometaboličkih stanja zbog viška masnoće oko abdomina - kaže Ahmed. Ovo je prva studija koja globalno pokazuje da je abdomijalna gojaznost normalne težine uobičajena i dosledno povezana sa glavnim kardiometaboličkim rizicima.
Šta je salo na stomaku i ko ga dobija?
Abdominalna ili visceralna masnoća je dodatna težina oko srednjeg dela tela. Višak ove masnoće okružuje unutrašnje organe i oslobađa hormone i inflamatorne supstance koje remete metabolizam, što može dovesti do insulinske rezistencije, abnormalnog holesterola, visokog krvnog pritiska i poremećene regulacije glukoze.
Faktori koji utiču na abdominalnu masnoću uključuju ishranu, vežbanje, starost i genetiku. - Fenotip abdomijalne gojaznosti povezan je sa najvećim metaboličkim i kardiovaskularnim rizikom - kaže dr Chiadi E. Ndumele, profesor kardiologije, Univerzitet Johns Hopkins.
Iako tip tela nije moguće drastično promeniti, salo na stomaku može se smanjiti promenom načina života. „Visceralna masnoća je veoma osetljiva na promene poput niskokalorijske mediteranske ishrane i vežbanja. Efekat smanjenja ovih ćelija donosi pozitivne kardiometaboličke koristi“, dodaje dr Adrienne Judim.
Zašto BMI i obim struka zajedno mogu biti bolja mera zdravlja
BMI meri odnos težine i visine, ali ne uzima u obzir tip tela i raspodelu masnoće. Obim struka pomaže u predviđanju rizika od komplikacija jer meri masnoću oko stomaka.
Studija definiše normalan BMI isto kao CDC (18,5–24,9), a abdominalno salo kao obim struka od najmanje 80 cm za žene i 94 cm za muškarce. Ova definicija pokazuje da i osobe normalne težine mogu imati visok rizik zbog viška masnoće na stomaku.
Rizik od kardiometaboličkih bolesti preseca BMI i težinu na vagi – svako može imati koristi od promene ishrane i fizičke aktivnosti.
Izvor: everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs
Indeks telesne mase je loš pokazatelj rizika od prerane smrti, stručnjaci otkrivaju precizniju opciju
