Kako prepoznati nedostatak silicijuma i zašto ga telo gubi nakon 40. godine? Neophodan je za kosti, kožu i kosu

Silicijum je esencijalni element u tragovima i treći najzastupljeniji element u ljudskom telu, neophodan za brojne vitalne funkcije. Deluje kao „koordinator“ koji reguliše rad drugih važnih minerala i neophodan je za sintezu kolagena i elastina, osnovnih proteina koji daju koži čvrstinu i elastičnost, kosi sjaj i noktima čvrstinu.

Njegova uloga je posebno istaknuta u održavanju zdravlja kostiju. Silicijum ne samo da ubrzava mineralizaciju i skladištenje kalcijuma u ​​kostima, već i podstiče formiranje kolagenskog matriksa koji kostima daje potrebnu fleksibilnost i otpornost na prelome. Studije, poput čuvene Framingemske studije, pokazale su direktnu vezu između većeg unosa silicijuma i veće mineralne gustine kostiju (BMD), posebno kod muškaraca i žena u premenopauzi.

Veruje se da adekvatan unos od oko 25 mg silicijuma dnevno može imati značajne korisne efekte na koštano tkivo. Takođe je neophodan za zdravlje zglobova, tetiva i ligamenata, obezbeđujući njihovu elastičnu stabilnost, i doprinosi zdravlju krvnih sudova, očuvajući njihovu fleksibilnost i štiteći od kardiovaskularnih bolesti.

Naučno je dokazano da koncentracija silicijuma u ​​telu postepeno opada sa godinama, a ovaj proces postaje izraženiji nakon 40. godine, što direktno doprinosi vidljivim znacima starenja. Nedostatak se najčešće prvo manifestuje u vezivnom tkivu.

Simptomi uključuju:

• suvu i tanku kožu sa smanjenom elastičnošću i izraženijim borama
• povećan gubitak kose koja postaje tanka i krta
• lomljive nokte koji se ljušte

Pored estetskih promena, nedostatak može izazvati i ozbiljnije zdravstvene probleme poput bolova u zglobovima, smanjene gustine kostiju i veće sklonosti ka prelomima, sporog zarastanja rana i oslabljenog imuniteta. Pojava celulita, problemi sa zubima i desnima, kao i sklonost ka hroničnim upalama takođe mogu biti znaci da telu nedostaje ovaj važan mineral.

Pošto telo ne može samo da ga proizvede, silicijum se mora unositi svakodnevno putem ishrane. Najbolji prirodni izvori su namirnice biljnog porekla, mada je važno znati da iskorišćenje silicijuma iz hrane može biti ograničeno.

Odlični izvori silicijuma su:

• integralne žitarice poput ovasa, ječma i prosa
• mahunarke poput zelenog pasulja
• povrće poput krastavca (posebno kora), paprike, spanaća i zelenog lisnatog povrća.
• od voća po sadržaju silicijuma ističu se banane 
• a značajne količine se nalaze i u pivu i mineralnoj vodi

Pošto se najviše silicijuma često nalazi u kori, preporučuje se konzumiranje neoljuštenog organski uzgajanog voća i povrća. Namirnice životinjskog porekla sadrže znatno manje količine, sa izuzetkom ribe.

Kako nadoknaditi nedostatak i na šta treba obratiti pažnju?

Kada ishrana nije dovoljna, nedostatak silicijuma može se nadoknaditi dijetetskim suplementima koji su dostupni u obliku tableta, kapi ili gelova. Preporučuje se traženje formulacija sa visokom bioraspoloživošću, kao što su holinom stabilizovana ortosilicijska kiselina (ch-OSA) ili monometilsilantriol (MMST), jer to obezbeđuje bolju apsorpciju.

Ekstrakti bambusa su takođe bogat izvor. Među biljem, preslica (Equisetum arvense) je izuzetno bogata silicijumom, ali preparate napravljene od nje treba koristiti sa oprezom i prema uputstvima stručnjaka, jer dugotrajna upotreba može imati neželjene efekte.

Dijagnostikovanje nedostatka silicijuma putem standardnih laboratorijskih testova je teško jer se njegovi nivoi rutinski ne mere. Stoga se nedostatak najčešće prepoznaje na osnovu kliničke slike i vidljivih simptoma. Iako je silicijum generalno bezbedan, dugotrajan unos prekomernih doza putem suplemenata može dovesti do stvaranja kamena u bubregu i poremetiti ravnotežu drugih minerala.

Izvor: ordinacija.hr/zdravlje.kurir.rs

Opada vam kosa i lome se nokti? Nutricionista otkriva koje vam vitamine i minerale telo traži