Kada vas jutarnja kafa može skupo koštati? Obratite pažnju na lekove koje uzimate

Većina ljudi ne razmišlja dvaput pre nego što ujutru popije šolju kafe. Međutim, ukoliko uzimate određene lekove, pojačani unos kofeina može više štetiti nego koristiti, jer neki medikamenti ne reaguju dobro s kafom, smanjuju njihovu efikasnost ili izazivaju neželjene nuspojave.

Kofein zapravo može poboljšati dejstvo uobičajenih lekova protiv bolova poput ibuprofena, paracetamola ili acetaminofena. Jedna studija je pokazala da su ljudi koji su uzimali lek protiv bolova koji se izdaju bez recepta zajedno sa 100 miligrama kofeina, otprilike onoliko koliko se nalazi u jakoj šoljici kafe, dobili otprilike 10 odsto više ublažavanja bola.

Istraživači nisu baš sigurni zašto se to dešava, ali misle da kofein može pomoći vašem telu da apsorbuje lek i duže ga zadrži u vašem sistemu.

Lekovi za prehladu i alergije

Mnogi lekovi za prehladu i alergije koji se izdaju bez recepta sadrže pseudoefedrin, dekongestiv koji deluje i kao stimulans. Uzimanje sa kafom može učiniti da se osećate nervozno, nemirno ili da ne možete da zaspite, pa je najbolje da ih ne uzimate istovremeno. Ova kombinacija takođe može povećati nivo šećera u krvi, pa budite posebno oprezni ako imate dijabetes.

Ako vaš lek za alergiju ne sadrži pseudoefedrin, može vas učiniti pospanim, što znači da neće reagovati sa kofeinom na isti način. Da biste neželjene efekte držali pod kontrolom, pokušajte da prilagodite vreme uzimanja lekova, pridržavajte se redovnog rasporeda spavanja i ograničite količinu alkohola koju pijete.

Lekovi za krvni pritisak

Neki lekovi za krvni pritisak deluju tako što usporavaju otkucaje srca, tako da vaše srce ne mora toliko da radi da bi pumpalo krv. Kofein može imati suprotan efekat, povećavajući broj otkucaja srca i čineći ove lekove manje efikasnim.

Dugoročno gledano, viši krvni pritisak povećava šanse za zdravstvene probleme poput srčanih oboljenja, srčanog udara i moždanog udara. Ako vam je potrebno prirodno osveženje, probajte čaj od đumbira, nane ili čašu hladne vode s limunom. 

Antikoagulansi 

Lekovi za razređivanje krvi pomažu u sprečavanju stvaranja ugrušaka tako što održavaju krv dovoljno razređenom da lako teče kroz arterije i vene. Pošto kofein takođe može usporiti sposobnost krvi da se zgruša, pijenje kafe dok uzimate ove lekove može lakše izazvati modrice ili krvarenje.

Možda nećete morati potpuno da se odreknete kafe, ali je najbolje da se držite malih količina i da se konsultujete sa svojim lekarom kako biste saznali šta je bezbedno za vas.

Lekovi za štitnu žlezdu

Ako uzimate lekove za smanjenu aktivnost štitne žlezde, kafa može ometati način na koji vaše telo apsorbuje lek. To znači da možda neće delovati tako dobro protiv simptoma poput umora, povećanja telesne težine, zatvora i osetljivosti na hladnoću. Dobra vest je da ne morate potpuno da se odreknete kafe, samo sačekajte 30 minuta do sat vremena nakon uzimanja leka pre nego što popijete prvu šolju.

Antidepresivi

Kofein utiče na različite vrste antidepresiva na različite načine. Neka istraživanja sugerišu da može pomoći da SSRI, poput fluoksetina ili fluvoksamina, duže ostanu u vašem sistemu, što bi moglo učiniti da bolje deluju. S druge strane, kafa može kod nekih ljudi izazvati anksioznost ili ometati san, što može pogoršati neke simptome depresije.

Uzimanje visokih doza kofeina u kombinaciji sa MAO inhibitorima, poput fenelzina i tranilcipromina, takođe može povećati šanse za visok krvni pritisak. Pošto efekti mogu da variraju, dobra je ideja da se konsultujete sa svojim lekarom koliko je kofeina bezbedno ako uzimate antidepresive.

Antipsihotici

Kofein sam po sebi može pogoršati anksioznost, nervozu, probleme sa spavanjem i druge simptome psiholoških, ali i psihotičnih poremećaja. Takođe može uticati na to kako vaše telo obrađuje antipsihotičke lekove, što ih može učiniti manje efikasnim. To se dešava zato što kofein i mnoge antipsihotike razgrađuje isti enzim, što znači da vaše telo može imati poteškoća da istovremeno podnese oba.

Obavezno razgovarajte sa svojim lekarom o tome kako da prilagodite unos kofeina kako bi vaš lek delovao kako treba.

Lekovi za dijabetes

Ako imate dijabetes, kofein može uticati na to kako vaše telo koristi insulin, što može izazvati neželjeni pad ili skok šećera u krvi. Neka istraživanja sugerišu da je potrebno oko 200 miligrama kofeina, što je otprilike dve jake šoljice kafe, da bi se pokrenuo ovaj efekat, a ljudi sa dijabetesom tipa 2 mogu biti osetljiviji. Svako reaguje drugačije, ali ako vam je teško da kontrolišete šećer u krvi, pokušajte da smanjite kofein da biste videli da li pomaže.

Lekovi za astmu

Lekovi za astmu deluju tako što opuštaju mišiće oko vaših disajnih puteva, olakšavajući vam disanje. Kofein je hemijski sličan teofilinu i može izazvati blažu verziju istog efekta, tako da neka istraživanja sugerišu da bi mogao ponuditi malu korist za ljude sa astmom. Ali pošto i kofein i lekovi za astmu mogu izazvati neželjene efekte poput nemira i razdražljivosti, istovremena upotreba oba u vašem sistemu može pogoršati te simptome.

Metotreksat (za autoimune bolesti)

Metotreksat pomaže u lečenju autoimunih stanja, poput artritisa i psorijaze, smanjenjem upale. Istraživanja o tome kako kofein utiče na lek su neujednačena. Neke studije sugerišu da bi mogao da smanji efikasnost metotreksata, dok druge pokazuju mali ili nikakav uticaj. Pošto dokazi nisu jasni, najbolje je da unos kofeina bude umeren. To uključuje kafu, čaj, energetska pića i čokoladu.

Inhibitori holinesteraze (za Alchajmerovu bolest)

Pijenje kafe i drugih vrsta kofeinskih napitaka može uticati na propustljivost krvno-moždanu barijeru, zaštitni sloj oko krvnih sudova mozga koji kontroliše šta ulazi i izlazi. Kada je manje propustljiva, neki lekovi teže dospevaju do mozga. To uključuje lekove za Alchajmerovu bolest poput donepezila, galantamina i rivastigmina. Jednostavne alternative poput vežbi disanja, održavanja hidratacije ili kratke dremke ako se umorite mogu vam pomoći da povećate energiju bez uticaja na vaše lekove.

Lekovi i mlečni proizvodi

Ako pijete kafu sa puno mleka, neki lekovi se možda neće dobro slagati sa njom. Određeni antibiotici, lekovi za štitnu žlezdu, lekovi za osteoporozu i suplementi gvožđa mogu se vezati za kalcijum u mlečnim proizvodima, što može sprečiti vaše telo da ih pravilno apsorbuje.

To znači da možda neće delovati tako dobro. Da biste bili sigurni, uzimajte ove lekove nekoliko sati pre ili posle konzumiranja mlečnih proizvoda i uvek razgovarajte sa svojim lekarom o mogućim interakcijama.

Izvor: Webmd.com/Zdravlje.Kurir.rs

Da li su vaši lekovi tihi kradljivci kostiju? Menopauza i dugotrajna terapija su opasna kombinacija