Preskakanje doručka i kasna večera loše utiču na holesterol: Stručnjak savetuje kako da smanjite rizik od srčanih bolesti
Moderni način života nosi sa sobom naviku preskakanja doručka ili kasne večere. Ali postoje razlozi zbog kojih bi trebalo da izbegavate ovaj obrazac. Nova studija pokazuje da tokom vremena ovakva navika može biti povezana sa štetnim promenama nivoa holesterola i triglicerida – masti koje cirkulišu u krvi, naučno poznate kao lipidi.
- Važno je da studija procenjuje i pojedinačne i kombinovane efekte preskakanja doručka i kasne večere - područje koje ranije nije bilo dovoljno proučavano - kaže vodeći autor studije, dr Sjang Gao, profesor i dekan na Institutu za ishranu na Univerzitetu Fudan u Šangaju, Kina.
Ova studija pruža neke dokaze da verovatno postoji negativan uticaj na lipidni profil od rutinskog preskakanja doručka i kasne večere, posebno ako imate druge faktore rizika za kardiovaskularne bolesti“, kaže dr Džon Bostrom, vanredni profesor kardiologije na Medicinskom fakultetu Čobanijan i Avedisijan Univerziteta u Bostonu, koji nije bio uključen u istraživanje.
Šta je studija otkrila?
Za istraživanje, objavljeno u časopisu American Journal of Clinical Nutrition, istraživači su pratili zdravlje više od 30.000 odraslih Kineza srednjih godina (77 odsto muškaraca) tokom četiri godine.
Tokom studije, dobrovoljci – od kojih nijedan nije imao srčane bolesti, rak ili probleme sa lipidima na početku – popunjavali su upitnike o ishrani u vezi sa svojim jutarnjim i večernjim prehrambenim navikama. Naučnici su tri puta tokom perioda studije proveravali nivoe lipida u krvi učesnika kako bi utvrdili eventualne godišnje promene u LDL „lošem“ holesterolu, zajedno sa HDL „dobrim“ holesterolom, ukupnim holesterolom i trigliceridima.
Istraživački tim je otkrio da su ljudi koji su često preskakali doručak i jeli kasnije uveče doživeli umereno veći godišnji porast nivoa LDL holesterola (0,89 mg/dl), zajedno sa povećanjem triglicerida i smanjenjem nivoa HDL holesterola.
Veza između ovih obrazaca ishrane i negativnih promena lipida bila je najjača kod žena, ljudi koji su imali prekomernu težinu ili gojaznost i onih koji su bili fizički neaktivni.
Zašto vreme obroka utiče na vaš holesterol?
Koncept hrononutricije – ideja da period kada jedete može uticati na vaše zdravlje – nije nov.
Na primer, istraživanja su pokazala da kada preskočite prvi obrok u danu, prekidate cirkadijalni ritam svog tela, odnosno unutrašnji sat, što negativno utiče na osetljivost na insulin (koja pomaže telu da reguliše nivo šećera u krvi) i potencijalno povećava rizik od srčanih oboljenja.
- Ljudsko telo je osetljivije na insulin ujutru, otpornije na insulin uveče i manje tolerantno na glukozu uveče - kaže dr Bernar Sru, profesor na Francuskom institutu za poljoprivredu, životnu sredinu i hranu (INRAE) i Univerzitetu Sorbona Pariz Nord u Francuskoj. Ljudsko telo je stvoreno da očekuje velike obroke tokom dana, jer se pretpostavlja da su ljudi dnevni sisari, što znači da smo evoluirali da budemo najaktivniji tokom dnevnih sati, za razliku od noćnih životinja.
- Druge studije su povezale kasne večernje obroke sa većim rizikom od gojaznosti i srčanih oboljenja. Ovaj efekat može biti posledica kašnjenja u oslobađanju hormona spavanja melatonina, što remeti metabolizam - objašnjava dr Sru.
Ograničenja studije
Kako autori studije napominju, ovo istraživanje ima nekoliko ograničenja, uključujući i to da su učesnici sami prijavili svoje prehrambene navike, što može dovesti do pristrasnosti u rezultatima.
Dr Gao takođe napominje da, iako su osnovni biološki mehanizmi koji stoje iza ovih obrazaca ishrane univerzalni kod svih ljudi, studija se fokusirala na kinesku populaciju, tako da uticaj možda neće biti isti za ljude koji žive u drugim delovima sveta.
- Kulturalne i životne navike mogu resinhronizovati biološke satove, tako da su razlike među populacijama verovatne - kaže Sru.
Pored toga, dr Bostrom ističe da je promena lipidnih profila tokom vremena bila prilično mala. - Čini se teško za poverovati da bi razlika manja od 1 mg/dl u LDL-u imala snažan uticaj na ishode - kaže on.
Šta možete uraditi?
Iako povremena kasna večera ili preskočeni doručak verovatno neće biti veliki problem, stručnjaci kažu da je bolje da to ne postane navika.
- Ishrana usklađena sa biološkim ritmom dana — početi sa obrocima ranije i završiti ih ranije tokom dana, uz izbegavanje preskakanja doručka i kasne večere — mogu biti dobre strategije za poboljšanje metaboličkog zdravlja. Redovan ritam obroka tokom nedelje i vikenda takođe je važan faktor koji se trenutno istražuje - kaže Srour.
Dr Gao dao je ove savete:
Američko udruženje za srce preporučuje ishranu bogatu voćem, povrćem, integralnim žitaricama, orašastim plodovima i ribom, uz ograničavanje unosa prerađene hrane, natrijuma, šećera i alkohola. Mediteranska ishrana je odlično mesto za početak.
- Mislim da generalno, ako imate poznate faktore rizika za srčana oboljenja, uvek ima smisla obratiti pažnju na ishranu i pokušati se fokusirati na ishranu koja je 'zdrava za srce - kaže Bostrom.
Izvor: Everydayhelth.com/Zdravlje.kurir.rs
Kontrola holesterola nakon srčanog udara, 12 ključnih koraka za zaštitu srca i prevenciju
