Loš san u četrdesetim utiče na mozak u kasnijem dobu: Šta se tačno događa i koje su posledice?

- Naši nalazi ističu važnost rešavanja problema sa spavanjem ranije u životu kako bi se sačuvalo zdravlje mozga. Probleme sa spavanjem možete rešiti održavanjem doslednog rasporeda spavanja, vežbanjem, izbegavanjem kofeina i alkohola pre spavanja i korišćenjem tehnika opuštanja - rekla je autorka studije dr Kristin Jafe sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku, prema pisanju Njujork posta.

Istraživači su beležili karakteristike poput kratkog trajanja sna, lošeg kvaliteta sna, teškoća sa zaspivanjem, teškoća sa održavanjem sna, ranog buđenja ujutru ili pospanosti tokom dana. Stručnjaci generalno preporučuju sedam do devet sati sna svake noći. 

Učesnici su bili podeljeni u tri grupe na osnovu obrazaca spavanja. Oni u niskoj grupi (oko 70 odsto) nisu imali ni jednu ili su imali jednu od šest karakteristika. U srednjoj grupi (22 odsto) učesnici su imali dve ili tri karakteristike, a u visokoj grupi (8 odsto) četiri do šest karakteristika.

Petnaest godina nakon početka studije, učesnici su podvrgnuti skeniranju mozga koje je pomoglo istraživačima da izračunaju starost njihovog mozga. Nakon što su uračunali starost, pol, visok krvni pritisak, dijabetes i druge faktore, istraživači su otkrili da je mozak srednje grupe bio u proseku 1,6 godina stariji od mozga niže grupe, dok je kod visoke grupe prosečna starost mozga bila 2,6 godina starija.

Od šest navika spavanja, loš kvalitet sna, teškoće sa zaspivanjem i održavanjem sna, kao i rano buđenje ujutru povezani su sa starenjem mozga, posebno ako ljudi imaju ove probleme najmanje pet godina. Rezultati istraživanja objavljeni su u onlajn izdanju časopisa Neurology, medicinskog časopisa Američke akademije za neurologiju.

Istraživači su naglasili da njihova studija, koju je finansirao Nacionalni institut za starenje, ne dokazuje da loš san ubrzava starenje mozga – ona samo pokazuje vezu između ta dva faktora. Jedno ograničenje studije bilo je to što su učesnici sami prijavili svoje probleme sa spavanjem i možda ih nisu tačno opisali.

- Buduća istraživanja trebalo bi da se fokusiraju na pronalaženje novih načina za poboljšanje kvaliteta sna i na studije vezane za dugoročni uticaj sna na zdravlje mozga kod mlađih ljudi - rekao je Jafe.

Rizik od demencije raste uz loše navike u srednjim godinama

Istraživači sa Jejla takođe su izvestili da se ljudi srednjih godina sa nekontrolisanim krvnim pritiskom, šećerom u krvi ili holesterolom, kao i oni koji ne vežbaju, ne hrane se zdravo ili ne spavaju dobro, suočavaju sa većim rizikom od moždanog udara, depresije ili demencije kasnije u životu.

- Naša studija je otkrila da zdrav način života u srednjim godinama može imati značajan uticaj na zdravlje mozga kasnije u životu - rekao je koautor studije dr Santijago Klokijati-Tuoco.

Dr Tomas Kilkeni, direktor Instituta za medicinu spavanja u Univerzitetskoj bolnici Nortvel Helt Stejten Ajland, rekao je da je redovan, kvalitetan san ključan za održavanje vrhunskih kognitivnih performansi. - Novi dokazi ukazuju na to da neki kognitivni kapaciteti ostaju degradirani zbog nedostatka sna neko vreme, iako se san može normalizovati kasnije, što znači da gubitak sna može trajno uticati na određene kognitivne sisteme - rekao je Kilkeni, koji nije bio uključen u novo istraživanje.

- Ovo nam sugeriše da česti periodi nedostatka sna mogu izazvati trajni kognitivni pad koji može dovesti do demencije.

Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.Kurir.rs

Neurolog otkriva savete za bolji san, jedan posebno utiče na zdravlje mozga i pozitivno razmišljanje