Lekovi koji mogu da povećaju rizik od pada: Četiri grupe na koje upozoravaju lekari
Rastuća upotreba pojedinih lekova koji deluju na nervni sistem mogla bi da bude jedan od razloga zbog kojih broj smrtonosnih padova kod starijih osoba poslednjih decenija naglo raste, upozorava Harvard Heart Letter.
Kod ljudi starijih od 65 godina, padovi su vodeći uzrok nenamernih povreda. Još je zabrinjavajuće da se broj smrtnih ishoda od posledica pada u Sjedinjenim Državama više nego utrostručio u proteklih 30 godina. Često upravo prelomi kuka ili povrede glave pokreću lanac zdravstvenih komplikacija.
- Uprkos naporima da se upotreba rizičnih lekova smanji, problem i dalje postoji - kaže dr Sara Beri, načelnica gerijatrije u bolnici Beth Israel Deaconess Medical Center koja je u sastavu Harvarda. Kada lekari smanje propisivanje jedne klase lekova, često je zamene novim koji, nažalost, nisu ništa bezbedniji, dodaje ona.
Lekovi za bol i anksioznost
Najčešće se navode četiri klase koje posebno povećavaju rizik od pada: opioidi, benzodiazepini (sedativi), gabapentinoidi (lekovi protiv neuropatskog bola) i antidepresivi.
Opioidi, kao što su oksikodon i hidromorfon, ranije su se često propisivali za hroničan bol, ali zbog zavisnosti i predoziranja njihova primena je u padu. Istovremeno, sve češće se koriste gabapentinoidi - gabapentin i pregabalin. Iako su prvobitno razvijeni za epilepsiju, danas se koriste za neuropatski i hroničan bol.
- Ipak, rizik od pada kod ovih lekova verovatno je sličan kao kod opioida - napominje dr Beri.
Kada je reč o nesanici i anksioznosti, Američko gerijatrijsko društvo preporučuje da se benzodiazepini, poput diazepama i alprazolama, zamene antidepresivima. Međutim, ni antidepresivi, uključujući citalopram i sertralin, nisu bez rizika i oni mogu povećati verovatnoću pada.
Kako lekovi utiču na ravnotežu
Sve četiri klase deluju na mozak i mogu da izazovu pospanost, vrtoglavicu ili konfuziju.
- Ne razumemo uvek tačan mehanizam, ali je jasno da su posredi brojni faktori. Tako, na primer, gabapentin može da izazove pospanost i otok nogu, što dodatno smanjuje pokretljivost. Kada se to kombinuje s artritisom i blagim oštećenjem vida, rizik od pada se višestruko povećava - objašnjava dr Beri.
Kolike su razmere problema
Prema podacima objavljenim u časopisu JAMA Health Forum, trećina osoba starijih od 65 godina tokom 2022. godine uzimala je lekove protiv bolova (uglavnom opioide), a 17 odsto sedative ili sredstva za smirenje (pretežno benzodiazepine). Upotreba gabapentina i kombinacija gabapentina i opioida povećala se četiri puta između 2006. i 2018. godine, dok je broj korisnika antidepresiva porastao sa osam na 20 odsto između 1999. i 2020.
Šta možete da preduzmete
Ako već uzimate neki od ovih lekova, nikada ih ne bi trebalo naglo da prekinete. Potrebno je posavetovati se s lekarom o postepenom smanjenju doze i mogućim alternativama. Stručnjaci preporučuju da se jednom godišnje sa izabranim lekarom proveri lista svih lekova, uključujući suplemente i preparate koji se uzimaju bez recepta, i razmotri njihova međusobna interakcija.
Za hroničan bol, savremene smernice o upotrebi opioida predlažu kombinovanje više strategija, od male dozeparacetamola do lokalnih preparata, kao što su lidokainski flasteri ili gelovi sa diklofenakom.
Kod osoba koje uzimaju benzodiazepine, dobra alternativa za ublažavanje anksioznosti mogu da budu psihoterapija i tehnike relaksacije, dok kod problema sa snom pomažu jednostavne navike pravilne higijene spavanja.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs
