Kako naš unutrašnji sat u telu utiče na zdravlje srca? Doktor sa Harvarda otkriva kada je rizik najveći
Za većinu ljudi pojam cirkadijalni ritam odnosi se na smenu sna i budnosti tokom 24 sata. Međutim, biološki sat postoji u gotovo svakoj ćeliji i njima upravlja „glavni sat“ u mozgu, koji usklađuje rad organa i tkiva, uključujući i srce. Iako su podešeni prema smeni svetla i tame, na njihov rad snažno utiču i svakodnevne navike poput sna, ishrane, fizičke aktivnosti i stresa.
Veliki pregled studija, objavljen jula ove godine u časopisu European Heart Journal, donosi najnovija saznanja o tome kako unutrašnji biološki sat utiče na rad srca i krvnih sudova. Istraživanja pokazuju da njegovo narušavanje, bilo zbog smenskog rada, lošeg sna ili nezdravih navika, povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
- Kada san, ishrana i fizička aktivnost nisu usklađeni s cirkadijalnim ritmom, dolazi do fizioloških promena koje povećavaju kardiovaskularni rizik - objašnjava dr Frenk A. Dž. L. Šir, direktor Programa za medicinsku hronobiologiju u bolnici Brigham and Women’s, povezanoj s Harvardom. Njegov tim ove efekte proučava u kontrolisanim uslovima, menjajući svetlo, temperaturu, kao i vreme obroka, vežbanja i spavanja.
Zašto je infarkt češći ujutru
Infarkt se znatno češće javlja u jutarnjim satima nego kasno uveče. Ranija istraživanja dr Šira pokazala su da nivoi proteina koji podstiču zgrušavanje krvi dostižu vrhunac oko 6.30 ujutru, a zatim opadaju tokom dana, što je povezano s cirkadijalnim sistemom. Studije takođe ukazuju da infarkt koji se dogodi između ponoći i šest sati ujutru češće dovodi do težih oštećenja srčanog mišića i lošije dugoročnog ishoda.
Infarkt je češći i ponedeljkom nego ostalim danima. Tokom vikenda ljudi često ostaju budni duže i spavaju duže ujutru, što se opisuje kao „socijalni džet-leg“. Kada se u ponedeljak ponovo vrate na ranom ustajanju, nesklad između biološkog i društvenog sata može da utiče na krvni pritisak, hormone i metabolizam, čime se povećava rizik od infarkta. Sličan efekat primećen je i nakon prelaska na letnje računanje vremena, posebno tokom prve nedelje.
Kada jesti, kada vežbati i uzimati terapiju
Kod osoba koje rade noćne smene češće se beleže kardiovaskularne bolesti, delom zbog poremećenog biološkog ritma. Istraživanje objavljeno u aprilu 2025. u časopisu Nature Communications pokazalo je da ograničavanje obroka na dnevne sate, pre i posle smene, može da ublaži taj rizik. Raniji radovi istog tima ukazali su i da noćni obroci povećavaju hormone gladi, usporavaju metabolizam i doprinose gojaznosti.
Kada je reč o fizičkoj aktivnosti, intenzivno vežbanje neposredno pred spavanje može da poremeti san, ali popodnevna i večernja aktivnost, prema nekim studijama, efikasnije snižava krvni pritisak i holesterol nego jutarnje vežbanje.
- Većina dokaza ide u prilog ranijoj ishrani tokom dana i kasnijem vežbanju - navodi dr Šir.
Pregled se osvrće i na hronoterapiju, odnosno prilagođavanje terapije biološkom satu. Neki lekovi se već propisuju u skladu s vremenom delovanja u organizmu. Kraće delujući statini obično se uzimaju uveče, dok kod snažnijih statina vreme uzimanja nema presudan značaj. Kod osoba kojima pritisak raste noću ili rano ujutru, uzimanje terapije pred spavanje može da ublaži jutarnje skokove, iako su dokazi o dugoročnom uticaju na srčane ishode i dalje ograničeni.
Šta možete da uradite
Kako istraživanja iz oblasti cirkadijalne medicine napreduju, postoje koraci koji mogu da pomognu da ostanete u skladu sa unutrašnjim satom:
- Veći deo dnevnih kalorija unesite u prvoj polovini dana, jer je metabolizam tada efikasniji nego noću.
Vežbajte redovno, ali obratite pažnju na vreme - intenzivan trening pred spavanje može da poremeti san, dok popodnevna i večernja fizička aktivnost može da koristi zdravlju srca.
Izlažite se jutarnjem dnevnom svetlu, jer ono pomaže „resetovanju“ cirkadijalnog sata.
- Održavajte dosledan ritam spavanja, sa odlaskom na počinak i buđenjem u približno isto vreme svakog dana, uključujući i vikende.
Ograničite korišćenje ekrana u večernjim satima, pošto plava svetlost može da ometa prirodnu pripremu tela za san.
Razgovarajte s lekarom o vremenu uzimanja terapije i proverite da li taj faktor može da utiče na njenu delotvornost.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs
