Da li se transplantacijom prenose sećanja i osobine donora? Evo šta kažu iskustva
Ljudi kojima su transplantirani organi ponekad prijavljuju neobične promene u emocijama, ukusima, interesovanjima, pa čak i u sećanjima. Ovaj fenomen najčešće se pominje kod primaoca srca, ali slična iskustva navode i osobe koje su dobile bubrege, pluća, pa čak i lice. Neki od njih primećuju promene u izboru hrane, muzike ili životnih navika, a pojedini tvrde da su razvili sklonosti koje podsećaju na interese njihovih donora. To je navelo stručnjake da se zapitaju da li se transplantacijom prenosi više od samog organa.
U jednom pregledu objavljenom ranije ove godine, istraživači su ukazali na studiju slučaja u kojoj je devetogodišnji dečak dobio srce trogodišnje devojčice koja se utopila u porodičnom bazenu. Iako dečak nije znao okolnosti njene smrti, njegova majka je ispričala da je razvio snažan, gotovo paničan strah od vode. U drugom slučaju, univerzitetski profesor koji je dobio srce policajca ubijenog hicem u lice počeo je da vidi bljeskove svetlosti ispred očiju i osećao snažan nalet toplote u predelu lica, što je opisao kao osećaj pečenja.
Dve moguće teorije
Sve više istraživanja ukazuje na mogućnost da su srce i mozak tesno povezani. Srce poseduje sopstvenu neuronsku mrežu i ćelije slične moždanim, a komunikacija između srca i mozga odvija se u oba smera. Pored toga, transplantacija može uticati na način na koji se određeni geni izražavaju, što potencijalno menja osobine primaoca.
U recenziji iz 2024. godine istraživači su naveli da dokazi ukazuju na to da transplantacija srca može da uključuje prenos određenih osobina i sećanja donora, čime se dovode u pitanje tradicionalna shvatanja pamćenja i identiteta. Kao jedno od mogućih objašnjenja navodi se koncept "ćelijske memorije", prema kojem pojedinačne ćelije mogu čuvati informacije, iako mehanizam tog procesa još nije razjašnjen.
Šta kažu skeptici?
Ipak, mnogi stručnjaci ostaju skeptični. Smatra se da su ovi slučajevi previše sporadični i da promene mogu predstavljati psihološki odgovor na tešku operaciju i oporavak od životno ugrožavajuće bolesti. Stručnjaci sa McGill University ukazuju i na to da imunosupresivni lekovi, koje pacijenti moraju da uzimaju nakon transplantacije, mogu uticati na apetit i promenu odnosa prema hrani.
Postoje i tumačenja da su neki primaoci već pre operacije zabrinuti da bi mogli da "preuzmu" osobine donora, što može da utiče na njihovo ponašanje. Stres usled velike operacije i suočavanje sa sopstvenom smrtnošću takođe mogu da dovedu do preispitivanja životnih stavova, odnosa i identiteta.
Nedovoljno razumevanje
U jednoj studiji slučaja iz 2002. godine opisana je žena, plesačica i koreografkinja, koja je nakon transplantacije iznenada razvila snažnu želju za brzom hranom, iako je ranije nikada nije jela. Zanimljivo je da su nepojedeni pileći medaljoni pronađeni u jakni njenog donora. U drugom slučaju, 29-godišnja žena koja je dobila srce mladog vegetarijanca razvila je snažnu odbojnost prema mesu.
Pominju se i promene u seksualnoj orijentaciji, ali i one se uglavnom temelje na pojedinačnim slučajevima. Autori pregleda iz 2024. godine naglašavaju da je potrebno mnogo više interdisciplinarnih istraživanja kako bi se razumela veza između transplantacije organa, pamćenja i identiteta, što bi moglo da unapredi brigu o pacijentima i produbi razumevanje ljudskog iskustva.
Izvor: Dailymail.co.uk/Zdravlje.kurir.rs
