Grip ili prehlada: Kako da ih razlikujete i kada se obavezno javiti lekaru?
Iako se u svakodnevnom govoru prehlada i grip često koriste kao sinonimi, reč je o dve različite virusne infekcije koje se razlikuju po uzroku, toku bolesti i jačini simptoma. Upravo to često dovodi do zabune, jer se oba stanja javljaju najčešće tokom jeseni i zime i zahvataju disajne puteve.
Simptomi prehlade
Prehlada je najčešće blaža infekcija gornjih disajnih puteva, koju mogu izazvati stotine različitih virusa, najčešće rinovirusi. Simptomi se razvijaju postepeno i obično uključuju:
- zapušen ili nos koji curi
kijanje
blagi bol ili grebanje u grlu
povremeni kašalj
blagi umor
retko povišenu ili normalnu telesnu temperaturu
Tegobe najčešće traju od pet do sedam dana i prolaze bez ozbiljnijih komplikacija.
Simptomi gripa
Grip, s druge strane, izazivaju virusi influence tipa A ili B i on se javlja naglo, često "preko noći", a trenutno je aktuelan novi soj virusa A(H3N2) podlinije K, prozvan "super grip". Simptomi gripa su izraženiji i mogu da uključuju:
- visoku telesnu temperaturu
jake bolove u mišićima i zglobovima
glavobolju
izražen umor i iscrpljenost
suv, nadražajan kašalj
gubitak apetita
Za razliku od prehlade, grip može trajati duže, a oporavak često potraje i nekoliko nedelja. Kod starijih osoba, hroničnih bolesnika i onih sa oslabljenim imunitetom, grip može dovesti i do ozbiljnih komplikacija, poput upale pluća.
Šta pomaže u lečenju, a šta ne
I prehlada i grip su virusne infekcije, što znači da antibiotici nemaju efekta. Terapija je usmerena na ublažavanje simptoma i uključuje odmor, unos dovoljne količine tečnosti, laganu ishranu i lekove za snižavanje temperature i bolove. Antibiotici se koriste samo ako dođe do bakterijskih komplikacija, o čemu odlučuje lekar.
Kako da se zaštitite od gripa
Osnovne mere prevencije važe za obe infekcije. Redovno i temeljno pranje ruku, izbegavanje bliskog kontakta sa obolelima i provetravanje prostorija smanjuju rizik od zaražavanja. Najefikasnija zaštita od gripa je sezonska vakcina, koja se posebno preporučuje starijim osobama, hroničnim bolesnicima i zdravstvenim radnicima. Uz to, kvalitetan san, uravnotežena ishrana i kontrola stresa doprinose jačem imunitetu tokom zimskih meseci.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs
