Kako zdravlje creva utiče na krvni pritisak? Doktor sa Harvarda otkriva da je veza jača nego što se mislilo
Mikrobiota creva, složen ekosistem triliona bakterija, virusa i gljivica koji žive u našem digestivnom traktu, ima daleko širi uticaj na zdravlje nego što se ranije pretpostavljalo. Osim što učestvuje u varenju, ova mikrobiološka zajednica proizvodi važne nutrijente i supstance koje deluju na čitav organizam, uključujući i kardiovaskularni sistem.
Na snažnu povezanost između mikrobiote creva i krvnog pritiska ukazuje i najnoviji naučni izveštaj Američkog udruženja za srce, objavljen u julu ove godine u stručnom časopisu Hypertension. Zaključci potvrđuju ono što nutricionisti već dugo ističu, a to je da ishrana bogata celovitim biljnim namirnicama imapovoljan efekat na krvni pritisak.
- Ishrana sa visokim unosom soli jedan je od ključnih uzroka povišenog krvnog pritiska, a jedan od mehanizama delovanja ide upravo preko mikrobioma creva - objašnjava dr Frank Hu, profesor nutricionizma i epidemiologije na Harvard T.H. Chan School of Public Health. Kako navodi, istraživanja pokazuju da preteran unos soli podstiče rast „loših“ bakterija, dok se broj korisnih smanjuje, a posledica je pojačana upala u organizmu.
Prebiotici hrane dobre bakterije
Kada u crevima dominiraju korisni mikroorganizmi, njima je potrebna odgovarajuća „hrana“, pre svega vlakna, naročito prebiotička. Reč je o vrstama vlakana koje naš organizam ne vari, već se razgrađuju u donjim delovima creva i služe kao gorivo dobrim bakterijama. Zato je, prema rečima dr Hua, važno da ishrana sadrži raznovrsno povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke, orašaste plodove i semenke.
Posebno mesto ima i takozvani rezistentni skrob, koji nastaje u namirnicama poput krompira, pirinča i testenine kada se skuvaju i potom ohlade. Tokom tog procesa deo skroba se menja i umesto da se vari u tankom crevu, postaje hrana bakterijama u debelom crevu.
Dobro „nahranjene“ bakterije proizvode kratkolančane masne kiseline, poput acetata, propionata i butirata, koje putem krvi stižu do različitih organa. Smatra se da ove supstance deluju na receptore u ćelijama koji učestvuju u regulaciji krvnog pritiska.
Polifenoli i fermentisana hrana
Brojne biljne namirnice, naročito bobičasto voće, čaj, kafa, kakao i maslinovo ulje, bogate su polifenolima. Ova jedinjenja povoljno utiču na sastav i funkciju mikrobiote.
- Kada se polifenoli razgrađuju u crevima, nastaju molekuli koji utiču na imuni i nervni sistem, smanjuju upalu i poboljšavaju funkciju krvnih sudova - navodi dr Hu, što dodatno doprinosi boljoj kontroli pritiska.
Zdravu mikrobiotu mogu da unaprede i fermentisane namirnice, poput jogurta i kefira sa živim kulturama, kombuhe bez dodatog šećera, prirodno fermentisanog kiselog kupusa, kimčija, misa i tempeha.
Zašto suplementi nisu rešenje
Kada je reč o probiotskim suplementima, dr Hu upozorava na oprez. Oni nisu strogo regulisani, a količina živih bakterija može znatno da varira.
- Postoje skromni dokazi da pojedini suplementi pomažu kod određenih digestivnih tegoba, ali nema dovoljno dokaza da sprečavaju hronične bolesti poput hipertenzije. Umesto toga, novac je pametnije uložiti u kvalitetnu ishranu bogatu prirodnim prebioticima i probioticima - poručuje on.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs
