Spremate se za čišćenje snega? Evo ko rizikuje srčani udar ako uzme lopatu

Kopanje lopata i hladni zimski dani mogu ozbiljno opteretiti srce, posebno kod ljudi koji ne vežbaju redovno ili imaju srčane probleme. Naučite kako da prepoznate rizik i koje mere predostrožnosti treba preduzeti.

Druga istraživanja sugerišu da obilne snežne padavine od 18–20 cm povećavaju rizik od hospitalizacije zbog srčanog udara kod muškaraca za 16 odsto, dok se njihov rizik od smrti povećava za 34 odsto.

Ovi podaci ukazuju na to da čišćenje snega nije samo jednostavan fizički napor – to može biti ozbiljan zdravstveni rizik, posebno za ljude koji vode sedentarni način života ili imaju već postojeće srčane probleme.

Zašto čišćenje snega opterećuje srce?

Samo izlaganje hladnoći povećava krvni pritisak i sužava krvne sudove, terajući srce da jače pumpa. Niske temperature takođe povećavaju viskoznost krvi, što dodatno otežava cirkulaciju. Kada se tome doda fizički napor dizanja i bacanja snega, to značajno opterećuje srce, a rizik od srčanog udara postaje realan.

Sama priroda aktivnosti takođe doprinosi riziku. Za razliku od većine aerobnih aktivnosti, čišćenje snega prvenstveno angažuje ruke, a ne noge. Intenzivna aktivnost koja uključuje ruke vrši veće opterećenje na srce, dok stajanje na jednom mestu bez mnogo pokreta nogu može prouzrokovati nakupljanje krvi u donjim ekstremitetima, smanjujući protok krvi do srca i pluća.

Srčani udari i sezonske varijacije

Srčani udari i drugi kardiovaskularni problemi su češći na ekstremnim temperaturama, i hladnim i vrućim. Studija iz 2022. godine je otkrila da izlaganje hladnim ili vrućim temperaturama povećava rizik od smrti od:

• srčani udar
• moždani udar
• srčana insuficijencija
• aritmija (nepravilan rad srca)

U hladnim uslovima, telo može osetiti manje intenzivan fizički napor, što može navesti ljude da potcene opterećenje na srce. Čišćenje snega lopatanjem može izgledati manje zahtevno od trčanja ili sportskih aktivnosti, ali u roku od samo dva minuta, srčani ritam može skočiti na 85 odsto maksimalnog srčanog ritma – nivo koji se obično povezuje sa intenzivnom aerobnom aktivnošću.

Za ljude naviknute na redovno vežbanje, takvo povećanje srčane frekvencije nije problem, ali za ljude koji vode sedentarni način života, takvo opterećenje može biti opasno i povećati rizik od srčanog udara.

Saveti za bezbedno uklanjanje snega

Ako morate da čistite sneg, postoje efikasne mere predostrožnosti koje možete preduzeti:

• Izbegavajte čišćenje odmah nakon jela ili pušenja, jer to dodatno povećava krvni pritisak.
• Podelite posao na manje delove i pravite česte pauze. Čistite u malim površinama umesto da pokušavate da očistite sve odjednom.
• Gurajte sneg umesto da ga podižete, jer to manje opterećuje srce i mišiće.
• Čistite sneg dok je lagan i pahuljast, ne kada postane vlažan, leden i težak.
• Koristite malu lopatu i nemojte je prepunitI; plastične lopate su lakše od metalnih.
• Nosite slojevitu odeću i skinite jedan sloj ako vam postane previše toplo.
• Sačekajte toplije delove dana kad god je to moguće.

Osobe sa većim rizikom mogu se konsultovati sa lekarom, uraditi test opterećenja ili druge kardiološke testove koji pomažu u predviđanju rizika od srčanog događaja. Učestvovanje u programu kardiološke rehabilitacije može poboljšati izdržljivost i smanjiti rizik od srčanog udara.

Ko ne bi trebalo da čisti sneg lopatom?

Godine nisu jedini faktor — vaš nivo kardiovaskularne kondicije je takođe važan. Prema Nacionalnom savetu za bezbednost, ljudi stariji od 40 godina koji se malo ili nimalo ne kreću trebalo bi da razmisle o angažovanju nekoga da čisti sneg ove zime.

Starije osobe koje redovno vežbaju, nemaju bolove u grudima i nemaju istoriju srčanih problema mogu same donositi odluke, ali uvek treba da preduzmu mere predostrožnosti poput čišćenja malo po malo i pravljenja čestih pauza.

Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs

Zimske jutarnje šetnje mogu da opterete srce, kardiolozi upozoravaju na rizik od infarkta i šloga