Klizanje, spoticanje i padovi: Kako ostati bezbedan po ledenom vremenu?
Na klizavim ulicama i trotoarima padovi su česti i mogu dovesti do teških povreda, od uganuća i iščašenja do preloma i povreda kičme.
Prevencija je ključna, zato uvek imajte na umu da led može biti prisutan kada je temperatura između -1 i +1 stepena. Crni led može biti teško vidljiv, zato uvek hodajte pažljivo kada hodate po zaleđenim površinama. Pored toga, drugi načini za sprečavanje padova i povreda uključuju:
- Hodajte po obeleženim, osvetljenim stazama, posebno onima koje su posute solju ili tretirane protiv leda.
- Nosite odgovarajuću obuću sa dobrim prianjanjem.
- Pravite manje korake kada hodate u zimskim uslovima i hodajte polako.
- Držite ruke slobodne i koristite ih za ravnotežu. Ne držite ih u džepovima.
- Oslobodite se ometanja tokom hodanja. Sklonite telefon i pokušajte da ne nosite velike terete dok hodate.
Ako nemate drugog izbora nego da hodate po ledu, pravite kratke pauze, lagano se savijte kako biste bili sigurni da vam je težina iznad stopala i budite spremni da padnete.
Ako padnete, evo šta treba da uradite:
- Izbegavajte korišćenje ruku da biste se uhvatili jer može doći do preloma.
- Ako padate, nastojte da ne udarite direktno o pod, već da pad ublažite doskokom na butinu, zadnjicu ili rame i laganim kotrljanjem, kako bi se smanjila jačina udarca i rizik od povreda.
- Pokušajte da se prevrnete unazad i savijte glavu i ramena kako ne biste udarili glavom o pod.
- Ako nešto nosite, pokušajte da sletite na to što nosite kako biste ublažili pad ili bacite predmete.
Kako lečiti povrede od klizanja i padova
Ako se okliznete na ledu i padnete, prvo što treba da uradite jeste da utvrdite da li ste povređeni. Odvojite par sekundi da proverite svoje telo da li ima bolova ili povreda. Ako nema nikakvih povreda, pokušajte polako da ustanete. Ako ste sa nekim ko je pao i ne može da ustane, pozovite hitnu pomoć i zagrejte ga/je.
Bez obzira da li mislite da ste povređeni ili ne, sedite mirno nekoliko minuta da biste se smirili i orijentisali. Ako vaša ili tuđa glava udari o zemlju, ili ako izgleda da je kost slomljena, odmah pozovite hitnu pomoć.
Čak i ako niste ozbiljno povređeni, težak pad može vas ostaviti sa modricama i bolovima danima.
Na primer, na uganuće skočnog zgloba treba staviti led, umotati i držati podignutim kako bi se smanjio otok i bol.
Lekovi protiv bolova koji se mogu kupiti bez recepta takođe pomažu kod bolova. Imajte na umu da oporavak može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Takođe, imajte na umu da se kod nekih povreda od padova simptomi možda neće odmah pojaviti. Ako vam ne bude bolje u roku od nekoliko dana, pozovite svog lekara.
Dodatni saveti za lečenje povreda uključuju:
- Odmah nanošenje leda ili hladnih obloga kako bi se sprečio ili smanjio otok.
- Korišćenje leda ili hladnog obloga tri puta dnevno u trajanju od najmanje 10 do 20 minuta.
- Prelazak na toplotne obloge nakon tri ili četiri dana kada otok splasne. Toplota pomaže u povećanju protoka krvi, što može smanjiti modrice.
Oporavak zahteva vreme
Ledeno vreme nije uvek krivac. U proseku, jedna od tri odrasle osobe starije od 65 godina može biti žrtva pada. Srećom, samo oko polovina padova rezultira bolom ili povredom, ali može doći do gubitka samopouzdanja, posebno kod starijih osoba.
Zimi su najčešće povrede od padova na ledu povrede zgloba, skočnog zgloba i ramena, ali su česte i povrede donjeg dela leđa. Ako primetite sve veći bol ili otok u danima nakon pada, konsultujte se sa svojim lekarom jer biste mogli imati naprsnuće ili mali prelom. Dok se neke povrede mogu zbrinuti ledom, kompresijom, lekovima protiv bolova i imobilizacijom u gipsu, druge zahtevaju dodatnu dijagnostiku i ciljano lečenje, a u težim slučajevima i operaciju.
Pijenje alkohola i lekovi
Praznici su vreme slavlja, ali previše alkohola može izazvati i klizanje, spoticanje i padove. Prema Vodiču za rehabilitaciju od alkohola, „trećina fatalnih i nefatalnih padova uključuje alkohol (mada svaki pad može biti fatalan za starije osobe)“.
Pošto alkohol narušava ravnotežu, motorčke sposobnosti i zdrav razum, može povećati verovatnoću pada na zaleđenim površinama. Ako pijete, pazite da ne hodate po klizavim površinama i uopšte nemojte voziti. Svakog dana 29 ljudi pogine zbog vožnje u pijanom stanju (podaci za SAD), a trećina svih smrtnih slučajeva u saobraćaju uključuje alkohol.
Neki lekovi takođe mogu da vas navedu da ostanete neuravnoteženi na nogama. Bilo koji psihotropni lek koji utiče na mozak ili lekovi koji utiču na kardiovaskularnu funkciju mogu povećati rizik od pada. Antidepresivi, sedativi, antikonvulzivi i narkotici takođe utiču na kognitivne funkcije, što znači da biste mogli da iskusite poremećaj ravnoteže ili sporije vreme reakcije.
Iako ne možete uvek sprečiti pad, preduzimanje preventivnih mera svakako pomaže. Kada hodate po ledenom vremenu, fokusirajte se na ono što radite i budite svesni svoje okoline. Niko ne voli da pada, a ne želimo ni da vam to pokvari zimske praznike.
Izvor: integrishealth.org/zdravlje.Kurir.rs
Koje su najčešće povrede tokom zime? Fizioterapeut otkriva sve o prevenciji, lečenju i oporavku
