Položaj koji deluje bezazleno, a više opterećuje srce od sedenja: Evo šta kaže nova studija
Godinama slušamo da previše sedenja ubrzava put ka bolestima srca. Ipak, novo istraživanje donosi iznenađujući preokret: mnogo veći problem od dugog sedenja možda je ležanje. Čak se pokazalo da sedenje i nije toliko rizično ako se povremeno uspravimo, makar na minut, dva.
Studija je obuhvatila skoro 4.300 odraslih od 20 do 69 godina, prosečne starosti oko 50 godina. Istraživači su prikupili detaljne podatke o njihovim navikama tokom dana: koliko vremena provode sedeći, koliko u poluležećem položaju, koliko potpuno ležeći, kao i koliko imaju fizičke aktivnostiumerenog ili jačeg intenziteta.
Od gojaznosti do holesterola
Rezultati su izazvali veliku pažnju. Ljudi koji su tokom dana najviše vremena provodili u ležećem ili zavaljenom položaju imali su širi obim struka, što je marker centralne gojaznosti, kao i viši Frejmingem skor rizika, koji procenjuje verovatnoću srčanog i moždanog udara na osnovu krvnog pritiska, holesterola i drugih faktora.
Nasuprot tome, kraći periodi sedenja, do 20 minuta, kao i povremeno stajanje, povezani su sa nižim kardiovaskularnim rizikom, bez obzira na to koliko se osoba bavila vežbanjem.
Drugim rečima, čak i ako neko redovno trenira, ali provodi sate zavaljen ili ležeći u toku dana, rizik i dalje raste.
Važnost kratkih pauza
Autori studije naročito ističu da ukoliko se svakog sata u rasporedu nađe nekoliko kratkih pauza za ustajanje, sedenje prestaje da bude glavni problem. Rizik se povećava tek kada se satima ostaje spušten u ležeći položaj, navika koja postaje sve češća zbog rada od kuće i dugotrajnog boravka uz uređaje.
Ovi rezultati objavljeni su u decembarskom izdanju časopisa The American Journal of Preventive Cardiology i već pokreću diskusiju među stručnjacima: možda je vreme da se sa godina demonizacije sedenja pažnja preusmeri na ono što radimo kada "odmaramo", jer se ispostavlja da od ležanja srce trpi najviše.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs
