Zašto neki ljudi lakše prežive infarkt? Uloga kolaterala – prirodnih bajpaseva srca
Kada se koronarne arterije suze ili zapuše, srčani mišić može da ostane bez dovoljne količine kiseonika i hranljivih materija. U takvim situacijama organizam ponekad aktivira sopstveni "rezervni plan", kolateralne krvne sudove, male prirodne bajpase koji omogućavaju alternativni protok krvi do ugroženih delova srca. Ovi krvni sudovi se mogu uporediti sa žilicama biljki, odnosno korenskim sistemom, jer otprilike tako izgledaju u srčanom mišiću.
Kako navode stručnjaci sa Klivlend klinike, kolaterale predstavljaju prirodne obilazne puteve koji mogu da preuzmu deo protoka kada glavni krvni sudovi više ne funkcionišu optimalno. Neki od ovih sudova postoje od rođenja, dok se drugi razvijaju tokom života kroz proces angiogeneze, odnosno stvaranja novih krvnih sudova.
Razvoj kolaterala najčešće se aktivira postepeno, kada telo prepozna da se protok kroz koronarne arterije smanjuje. U takvim okolnostima, male, dotad neaktivne veze između krvnih sudova mogu da se prošire i ojačaju, čime pomažu da se srčani mišić zaštiti od ozbiljnijeg oštećenja. Redovna aerobna fizička aktivnost, poput brzog hodanja ili trčanja, može dodatno da podstakne ovaj proces.
Dobro razvijena kolateralna mreža kod nekih pacijenata može da ublaži simptome angine, smanji rizik od većeg infarkta i doprinese boljoj prognozi kod koronarne bolesti. Ipak, stručnjaci upozoravaju da kolaterale nisu nepogrešiv mehanizam zaštite. Ako se zapušenje razvije naglo ili ako se pomoćni sudovi ne prošire dovoljno brzo, srčano tkivo i dalje može da pretrpi ozbiljno oštećenje.
Slabljenje kolaterala s godinama
Vremenom, naročito sa starenjem i kod osoba sa kardiovaskularnim oboljenjima, kolateralni sudovi mogu postepeno da se smanjuju i gube funkciju, što je proces poznat kao rarefakcija. U tim slučajevima simptomi smanjenog protoka krvi mogu ponovo da se jave, čak i kod ljudi koji su ranije imali dobru prirodnu "rezervu".
Kolateralna cirkulacija predstavlja način na koji telo pokušava da zaobiđe prepreke u protoku krvi. Ona ne može uvek da spreči infarkt, ali u pojedinim situacijama može da bude od ključnog značaja, pa čak i spasonosna, naglašavaju kardiolozi.
Istraživanja u ovoj oblasti se nastavljaju, a naučnici ispituju načine da podstaknu razvoj prirodnih kolaterala, pa čak i da stvore veštačke "rezervne" krvne sudove, što bi u budućnosti moglo da proširi terapijske opcije za pacijente sa koronarnom bolešću.
Izvor: Clevelandclinic.org/Zdravlje.kurir.rs
