Heterohromija: Kada su različite boje očiju samo estetska odlika, a kada znak upozorenja?

Saznajte kada je to bezopasna varijacija, a kada treba da posetite specijalistu.

Heterohromija se javlja kada irisi očiju nisu iste boje ili kada jedan iris ima više nijansi. Boje očiju variraju od svetloplave i sive do tamnosmeđe, a iris je obojeni deo oka koji mu daje karakterističnu boju.

Primeri heterohromije uključuju:

• jedno plavo oko i jedno smeđe oko
• iris koji sadrži dve ili više različitih boja, kao što je smeđe oko sa plavim delom ili „zraci“ plave boje koji zrače iz zenice

Većina ljudi sa heterohromijom nema nikakvih zdravstvenih problema i stanje je uglavnom estetska karakteristika. Međutim, heterohromija može biti povezana sa određenim medicinskim stanjima ili povredama oka, pa je važno pratiti simptome i konsultovati se sa specijalistom ako primetite bilo kakve promene.

Vrste heterohromije

Heterohromija se vizuelno deli na tri osnovna tipa:

• Potpuna heterohromija (heterochromia iridum) - Jedno oko je potpuno drugačije boje od drugog.
• Sekciona ili delimična heterohromija (heterochromia iridis) - Deo jedne dužice je drugačije boje od ostatka. Ovaj deo je kontinuiran, poput isečenog parčeta torte, ali dužica i dalje postoji u celosti.
• Centralna heterohromija - Jedna dužica ima unutrašnji prsten ili „zrake“ drugačije boje koji zrače iz zenice.

Ove vrste heterohromije mogu biti prisutne od rođenja ili se razviti kasnije u životu, u zavisnosti od uzroka.

Uzroci heterohromije

Uzroci heterohromije uključuju genetske mutacije, urođena i stečena stanja, kao i povrede ili komplikacije očnih tretmana.

Genetske mutacije

Bezopasne genetske mutacije koje utiču samo na boju očiju su čest uzrok heterohromije. One utiču na gene koji kontrolišu proizvodnju, transport i skladištenje melanina, pigmenta koji daje boju očima.

Neki ljudi se rađaju sa mutacijama koje uzrokuju promenu boje očiju bez poznatog razloga. Drugi nasleđuju mutaciju kao autozomno dominantan gen.

U oba slučaja, heterohromija ne izaziva druge simptome, ne šteti zdravlju očiju i nije deo medicinskog stanja.

Urođena i stečena stanja

Urođena stanja su ona sa kojima se osoba rađa, dok su stečena stanja ona koja se razvijaju kasnije u životu. Mnoge bolesti mogu uticati na melanocite, ćelije koje proizvode melanin. Primer je Hornerov sindrom, stanje koje može biti prisutno od rođenja ili se razviti kasnije u životu.

Osobe sa Hornerovim sindromom imaju oštećenje nerava na jednoj strani lica, što smanjuje proizvodnju melanina u dužici tog oka, čineći da dužica izgleda svetlija. Pored Hornerovog sindroma, postoje i druga retka stanja koja utiču na melanocite ili izazivaju promene koje dovode do heterohromije.

Urođeni uzroci heterohromije:

• Hornerov sindrom
• Vaardenburgov sindrom
• Pari-Rombergov sindrom
• Sterdž-Veberov sindrom
• Neurofibromatoza tip 1
• Očna melanoza
• Ito hipomelanoza
• Bloh-Sulcbergerov sindrom

Stečeni uzroci heterohromije:

• Stečeni Hornerov sindrom
• Neuroblastom
• Fuksov heterohromni iridociklitis
• Intraokularni melanom
• Okluzija centralne retinalne vene
• Pozner-Šlosmanov sindrom
• Otok usled uveitisa
• Glaukom

Povrede oka i lečenje

Heterohromija može biti uzrokovana:

• Povredom ili traumom oka
• Lekovima, kao što su kapi za oči koje se koriste za lečenje glaukoma
• Kozmetičkim tretmanima koji stimulišu rast trepavica

Dijagnoza i lečenje

Ne postoji specifičan tretman za samu heterohromiju, jer je obično reč o bezopasnim varijacijama u boji očiju. Međutim, ako postoji osnovno stanje koje uzrokuje heterohromiju, leči se po potrebi. Na primer, neuroblastom zahteva brzu dijagnozu i lečenje.

Stoga je važno posetiti oftalmologa ili optometristu radi kompletne dijagnoze i pregleda zdravlja očiju.

Kontaktna sočiva u boji

Ako specijalista utvrdi da heterohromija nije opasna, lečenje nije potrebno. Međutim, moguće je koristiti kontaktna sočiva u boji ako želite da vam oči budu iste boje. Ovo je isključivo estetski izbor i nije medicinski neophodno.

Kada posetiti lekara?

Posetite specijalistu ako primetite promene u boji ili izgledu očiju. Kod beba, heterohromija se može pojaviti rano u životu, posebno kada je u kombinaciji sa drugim znacima kao što su male zenice ili spušteni kapak.

U takvim slučajevima, pedijatar će uputiti dete specijalistima (oftalmologu i neurologu) da proveri da li postoji bilo kakva osnovna bolest koja može zahtevati lečenje.

Izvor: ordinacija.hr/zdravlje.kurir.rs

Otkrivamo vam 10 poznatih ličnosti sa očima različite boje