Zbog čega dolazi do trzanja mišića? Evo koji su najčešći uzroci i da li je ova pojava opasna
Opušteno sedite na kauču kada iznenada počne da vam igra kapak. Ili možda mišić u ruci, nozi ili stopalu počne da se grči – ponekad na nekoliko sekundi, a ponekad satima ili čak danima. To je neprijatan osećaj koji u nekom trenutku života pogodi oko 70% ljudi.
Trzaji mišića dele se u dve osnovne grupe.
- Prva je mioklonus, kada se trza ili grči ceo mišić ili grupa mišića.
- Druga je fascikulacija, kada se trzaju pojedinačna mišićna vlakna – često preslabo da bi pomerila ekstremitet, ali vidljivo ili osetno ispod kože.
Mnogi faktori mogu da pokrenu obe vrste trzanja, ali ljudi često pomisle na najgore. Neki strahuju da bi to mogao biti znak multiple skleroze – stanja koje zahteva opsežna ispitivanja, uključujući lumbalnu punkciju radi provere upale i magnetnu rezonancu radi otkrivanja promena na mozgu.
Međutim, za veliki broj ljudi trzanje je samo trenutna pojava. Kada lekari isključe ozbiljne uzroke, često se ispostavi da su okidači sasvim uobičajeni aspekti savremenog života.
Najčešći uzroci
- Prevelika količina kofeina, na primer, može da izazove trzanje mišića. Kao stimulans, kofein utiče i na skeletne i na srčani mišić – ubrzava rad srca i ima sličan efekat na skeletne mišiće, poput onih u rukama i nogama. Usporava vreme potrebno da se mišići opuste i povećava količinu kalcijumskih jona koji se oslobađaju unutar mišića, remeteći normalne obrasce mišićnih kontrakcija.
- Drugi stimulansi, poput nikotina ili narkotika, mogu da izazovu slične mišićne trzaje. Ove supstance ometaju neurotransmitere koji kontrolišu ili utiču na funkciju mišića.
- Neki lekovi koji se izdaju na recept takođe mogu da pokrenu trzanje. Antidepresivi i lekovi protiv epileptičnih napada, lekovi za snižavanje krvnog pritiska, antibiotici i anestetici – svi oni mogu imati mišićne neželjene efekte.
Nedostatak minerala
Trzanje mišića ne zavisi samo od onoga što unosite u organizam, već i od onoga čega nema dovoljno. Hipokalcemija, odnosno pad nivoa kalcijuma u telu, povezana je sa trzajima, naročito u leđima i nogama.
Kalcijum je od suštinskog značaja za to da mišićne ćelije miruju i ostanu stabilne između kontrakcija. Kada nivo kalcijuma opadne, natrijumski kanali se lakše otvaraju. Natrijum naglo ulazi u ćeliju, nervi postaju preterano aktivni, a mišići se kontrahuju onda kada ne bi trebalo.
Postoje prepoznatljiva mesta trzanja povezana sa hipokalcemijom, uključujući Čvostekov znak, koji se javlja na licu i može se izazvati blagim "kuckanjem" po koži obraza, neposredno ispred uha.
Nedostatak magnezijuma takođe može da izazove trzanje mišića. Uzroci deficita magnezijuma mogu biti loša ishrana ili slaba apsorpcija u crevima, najčešće zbog stanja kao što je celijakija ili drugih gastrointestinalnih oboljenja.
Neki lekovi, naročito ako se uzimaju duže vreme, mogu dovesti do pada nivoa magnezijuma u telu. Inhibitori protonske pumpe, koji se koriste za lečenje refluksa i čira na želucu, poznati su po ovom efektu.
Nizak nivo kalijumaje još jedan mineralni disbalans koji može da izazove trzanje mišića. Kalijum pomaže mišićnim ćelijama da miruju. Njegova koncentracija je obično visoka unutar ćelije, a niža izvan nje. Kada nivo kalijuma izvan ćelije opadne, menja se električna ravnoteža, mišićne ćelije postaju nestabilne i sklone pogrešnom aktiviranju, što dovodi do grčeva i trzaja.
Ako nemate osnovna gastrointestinalna oboljenja, zdrava i uravnotežena ishrana je obično dovoljna da obezbedi adekvatne količine svih ovih minerala za normalnu funkciju mišića.
Dovoljan unos tečnostije takođe važan, jer dehidratacija utiče na ravnotežu natrijuma i kalijuma, što dovodi do poremećene funkcije mišića, poput trzanja i grčeva. Ovo je naročito važno tokom fizičke aktivnosti, kada naprezanje može izazvati isti fenomen.
Uloga mozga i nervnog sistema
Mozak takođe ima svoju ulogu. Stres i anksioznost mogu izazvati trzanje mišića kao posledicu prekomerne stimulacije nervnog sistema hormonima i neurotransmiterima, poput adrenalina.
Adrenalin povećava „budnost“ nervnog sistema, čineći ga spremnijim da pokrene kontrakciju mišića. Takođe povećava protok krvi i menja napetost mišića, što – kada dođe do naglog naleta energije ili kada su mišići dugo u stanju napetosti – može rezultirati trzajima.
Adrenalin može dovesti i do toga da nervni sistem reaguje na izmenjene nivoe neurotransmitera, izazivajući pokrete mišića čak i kada je telo u mirovanju.
Infekcije i drugi uzroci
Infektivni agensi takođe mogu da izazovu trzanje i grčeve mišića. Najpoznatiji primer je verovatno tetanus, koji dovodi do pojave poznate kao „zaključana vilica“, kada se mišići vrata i vilice kontrahuju do te mere da postaje teško otvoriti usta i gutati.
Lajmska bolest, koju prenose krpelji, takođe može da izazove mišićne grčeve.
Različite infekcije mogu zahvatiti nerve ili mišiće i dovesti do trzanja. Cisticerkoza, toksoplazmoza, grip, HIV i herpes simpleks svi su povezani sa pojavom mišićnih trzaja.
Kada lekari isključe ove uzroke, kod nekih ljudi se postavlja dijagnoza benignog sindroma fascikulacija – nevoljnog trzanja mišića bez prepoznatljive osnovne bolesti.
Nije poznato koliko je ovaj sindrom čest, ali se veruje da pogađa najmanje 1% zdrave populacije. Može trajati mesecima ili godinama i, iako je benignog karaktera, kod mnogih se ne povlači u potpunosti.
Za većinu ljudi, trzaji mišića ostaju podnošljiva smetnja, a ne znak bolesti. Međutim, kod nekih je ipak potrebno da se zdravstveni radnik uključi kako bi isključio ozbiljnije uzroke.
Izvor: theconversation.com/zdravlje.kurir.rs
Da li trzanje oka može biti znak moždanog udara? Ako primetite ovih 5 simptoma, odmah se obratite lekaru
