Sedam stvari koje dokazano povećavaju rizik od raka: Evo na šta možemo da utičemo
Kada se govori o kancerogenima, u javnosti često vlada utisak da "sve izaziva rak". Međutim, naučna procena rizika daleko je preciznija i stroža. Svetska zdravstvena organizacija, kroz rad Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC), već decenijamasistematski procenjuje koje supstance, navike i izloženosti imaju dokazanu ili verovatnu vezu sa nastankom malignih bolesti.
IARC ne pravi liste na osnovu pretpostavki ili pojedinačnih studija, već analizira celokupnu dostupnu naučnu literaturu iz epidemiologije, eksperimentalnih istraživanja i biologije raka. Na osnovu jačine dokaza, agensi se svrstavaju u nekoliko kategorija, od onih za koje je potvrđeno da izazivaju rak kod ljudi, do onih za koje dokazi ne postoje ili su nedovoljni.
Dokazano kancerogeno
U ovu grupu, prema klasifikaciji IARC-a, spadaju faktori za koje postoji čvrst dokaz da izazivaju rak kod ljudi. Osim duvana (aktivno i pasivno pušenje) i alkohola, tu su i zagađenje vazduha (PM2.5 čestice), azbest, ultraljubičasto zračenje iz sunca i solarijuma, kao i prerađeno meso poput kobasica, slanine i viršli. Na listi se nalaze i infekcije poput HPV-a i hepatitisa B i C, koje su direktno povezane sa rakom grlića materice i jetre.
Dokazano kancerogeni su i radon u zatvorenim prostorima i jonizujuće zračenje, ali se ovi rizici najčešće vezuju za specifične uslove okruženja ili izloženosti.
Verovatno kancerogeno
U grupu verovatno kancerogenih agenasa spadaju izloženosti kod kojih su dokazi jaki, ali ne i apsolutni. Među njima su crveno meso, dugotrajan noćni rad u smenama koji remeti biološki ritam, dizel izduvni gasovi, kao i ispijanje veoma toplih napitaka iznad 65 stepeni. Ovi faktori mogu dugoročno da povećaju rizik, naročito u kombinaciji sa drugim nepovoljnim navikama.
Moguće kancerogeno
Najviše dilema u javnosti izaziva kategorija mogućih kancerogena. U nju spadaju, između ostalog, aspartam, radiofrekventno zračenje mobilnih telefona, ekstrakt aloe vere kada se uzima oralno, kao i pojedina industrijska hemijska jedinjenja, poput takozvanih "večnih hemikalija" (PFAS), mada su neke od njih u grupi verovatno kancerogeno.IARC naglašava da ova klasifikacija znači da su dokazi ograničeni i da ne postoji jasan zaključak o riziku u realnim uslovima svakodnevnog života.
Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije naglašavaju da je važno razlikovati postojanje opasnosti od stvarnog rizika u svakodnevnom životu. Rizik zavisi od količine, trajanja izloženostii kombinacije sa drugim faktorima, uključujući genetiku, način života i opšte zdravstveno stanje.
Povratak osnovama u prevenciji raka takođe je ključan. Postoji mnogo toga što možete da učinite da smanjite rizik od raka, a što je zaista značajno, merljivo i efikasno - prestanite da pušite, budite umereni s alkoholom, vežbajte i održavajte zdravu telesnu težinu.
Izvor: Monographs.iarc.who.int/Zdravlje.kurir.rs
