Često podrigujete? Evo kada je to uobičajeno, a kada može biti i znak srčanog udara

Podrigivanje je prirodan telesni proces koji nastaje kada se progutani vazduh nakupi u želucu. Uzroci mogu biti jednostavni - poput gutanja previše vazduha tokom jela ili razgovora - ali i povezani sa određenim zdravstvenim stanjima. 

Svako s vremena na vreme podrigne. To je normalna telesna funkcija koja pomaže da se višak vazduha izbaci iz digestivnog sistema. Povremeno podrigivanje nije razlog za brigu. Međutim, ako je učestalo i preterano, može ukazivati na neko osnovno oboljenje. Ako ste zabrinuti zbog čestog podrigivanja, obratite se lekaru kako bi se isključili medicinski uzroci.

Šta izaziva podrigivanje?

Brojni faktori mogu dovesti do preteranog podrigivanja. To uključuje unošenje previše vazduha, određene namirnice i pića, kao i postojeća zdravstvena stanja.

Gutanje vazduha je najčešći uzrok. To se može desiti ako:

• jedete ili pijete prebrzo
• razgovarate dok jedete
• žvaćete žvaku
• sisate tvrde bombone
• pijete gazirana pića
• pušite
• nosite protezu koja ne naleže dobro
• imate hronično curenje sekreta niz zadnji zid ždrela ili zapušen nos
• dišete na usta
• hrčete ili koristite CPAP aparat

Određene namirnice i pića takođe mogu izazvati pojačano podrigivanje jer se teže vare ili stvaraju gasove tokom varenja. To uključuje:

• pasulj
• grašak
• sočivo
• kupus
• crni luk
• brokoli
• karfiol

Podrigivanje može biti simptom određenih medicinskih stanja. Za postavljanje dijagnoze, lekar će uzeti u obzir i druge simptome. Ta stanja mogu uključivati:

• Gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB): stanje kod kojeg se želudačna kiselina vraća u jednjak
• Funkcionalnu dispepsiju: hronične smetnje sa varenjem koje izazivaju bol u stomaku, osećaj sitosti ili nadutosti tokom i nakon obroka
• Gastroparezu: stanje kod kojeg su mišići želuca usporeni
• Gastritis: zapaljenje sluzokože želuca
• Peptični ulkus: ranice na jednjaku, želucu ili gornjem delu tankog creva
• Intoleranciju na laktozu: nemogućnost pravilnog varenja laktoze iz mlečnih proizvoda
• Infekciju bakterijom Helicobacter pylori (H. pylori)
• Prekomerni rast bakterija u tankom crevu (SIBO)
• Sindrom ruminacije: poremećaj ishrane kod kojeg se neprobavljena hrana vraća iz želuca
• Aerofagiju: nesvesno gutanje vazduha, naročito u stanjima anksioznosti, stresa ili nervoze

Da li podrigivanje može biti znak srčanog udara?

Samo podrigivanje nije tipičan znak srčanog udara. Srčani udar se najčešće ispoljava bolom u grudima, otežanim disanjem, slabošću ili nelagodnošću. Međutim, važno je znati da simptomi ponekad mogu biti netipični.

Drugi simptomi srčanog udara mogu uključivati:

• mučninu
• znojenje
• vrtoglavicu
• izražen umor pri fizičkom naporu

Kako se leči podrigivanje?

Podrigivanje je prirodan proces i obično ne zahteva lečenje. Međutim, ako je preterano i ne prolazi, trebalo bi da se obratite lekaru kako bi se utvrdio eventualni uzrok. Terapija zavisi od osnovnog problema, ali može uključivati izbegavanje određenih namirnica i pića, kao što su:

• gazirana pića (pivo, sokovi)
• hrana bogata ugljenim hidratima
• mleko i mlečni proizvodi (moguće alternative su mleko bez laktoze ili biljna mleka poput bademovog i sojinog)

Lekar može preporučiti i dijetu sa niskim sadržajem FODMAP namirnica, koja podrazumeva izbacivanje hrane koju organizam teže apsorbuje i koja može izazvati stvaranje gasova.

Kako ublažiti podrigivanje kod kuće?

Možete pokušati da legnete u položaj sa kolenima privučenim ka grudima ili na bok, dok gasovi ne prođu. Takođe bi trebalo da izbegavate:

• žvakanje žvake
• brzo jedenje
• konzumiranje hrane i pića koji izazivaju gasove

Moguće komplikacije ako se ne leči

Uobičajeno podrigivanje ne zahteva lečenje, ali to zavisi od uzroka. Ako je preterano, može ukazivati na problem u digestivnom sistemu. Bez lečenja, simptomi se mogu pogoršati i mogu se pojaviti dodatne tegobe dok se ne postavi dijagnoza i ne započne terapija.

Može li se podrigivanje sprečiti?

Podrigivanje je prirodan proces, ali ga ponekad možete smanjiti izbegavanjem faktora koji ga izazivaju. Da biste ga sprečili:

• sedite dok jedete i jedite polako
• izbegavajte gazirana pića i alkohol
• uzimajte probiotike za bolju probavu
• redovno vežbajte, uz poseban fokus na jačanje mišića trupa

Kada se javiti lekaru?

U većini slučajeva podrigivanje nije ozbiljan problem. Međutim, obratite se lekaru ako ne prestaje ili ako se jave drugi simptomi, kao što su:

• povišena temperatura
• bol u stomaku
• neobjašnjiv gubitak telesne težine
• umor
• utrnulost
• slabost
• vraćanje hrane u usta ili povraćanje
• dijareja

Povremeno podrigivanje nije razlog za brigu i može čak ublažiti nadutost i nelagodnost. Međutim, ako je učestalo i izraženo, razgovarajte sa lekarom kako biste isključili eventualno osnovno zdravstveno stanje.

Izvor: my.clevelandclinic.org/zdravlje.kurir.rs

Kako da sprečite često podrigivanje? Ove namirnice mogu da vam pomognu