Hladan nos: Kada je bezopasan simptom, a kada znak ozbiljnog zdravstvenog problema?

Ekstremiteti poput prstiju na rukama i nogama i nos obično prvi reaguju, pre nego što ostatak tela oseti hladnoću. Međutim, u nekim slučajevima, hladan nos može ukazivati na zdravstveno stanje ili povredu.

Hormoni štitne žlezde su važni za održavanje ravnoteže u telu i regulisanje metabolizma, uključujući pretvaranje energije u toplotu. Kada štitna žlezda ne radi pravilno, telu je teže da proizvodi toplotu. Istraživanja pokazuju da se osetljivost na hladnoću poboljšava nakon lečenja i da se nivoi hormona štitne žlezde normalizuju.

Povišen šećer u krvi

Hiperglikemija, ili visok šećer u krvi, može biti uzrokovana dijabetesom, ali može biti uzrokovana i prejedanjem, bolešću ili stresom. Ako je dijabetes uzrok visokog šećera u krvi, može izazvati probleme sa cirkulacijom, što se može manifestovati osećajem hladnoće u ekstremitetima i nosu.

Kardiovaskularne bolesti

Ljudi sa srčanim oboljenjima su često osetljiviji na hladnoću. Na primer, kod ljudi sa koronarnom bolešću srca, izlaganje niskim temperaturama može izazvati bol u grudima (anginu), čak i bez fizičkog napora. Starije osobe takođe mogu biti manje osetljive na hladnoću.

Ako srce ne pumpa krv efikasno, kao kod srčane insuficijencije, protok krvi u periferne delove tela, uključujući nos, može biti smanjen. Hladnoća takođe ima dodatni efekat na sužavanje krvnih sudova, pa ljudi sa visokim krvnim pritiskom ili oštećenom cirkulacijom mogu imati izraženiji osećaj hladnoće u nosu i ekstremitetima.

Rejnoov sindrom

Rejnoov sindrom je stanje u kojem se krvni sudovi sužavaju kao odgovor na hladnoću ili stres. To dovodi do hladnoće, promene boje kože (bela ili plavkasta) i utrnulosti prstiju na rukama i nogama. Retko može uticati i na nos.

Rejnoov sindrom može biti primarni (bez poznatog uzroka) ili sekundarni, kada je povezan sa drugim bolestima kao što je lupus. Neki lekovi takođe mogu povećati rizik od simptoma.

Poremećaji krvi

Određeni poremećaji krvi mogu izazvati simptome slične Rejnoovom sindromu. Retka anemija poznata kao bolest hladnih aglutinina nastaje kada hladnoća utiče na funkciju crvenih krvnih zrnaca i povezana je sa hroničnom limfocitnom leukemijom.

Hodžkinova bolest i poremećaj krvnih pločica nazvan esencijalna trombocitemija takođe mogu izazvati hladnu i plavkastu kožu, uključujući i područje nosa.

Smrzavanje

Smrzavanje je oštećenje kože i tkiva uzrokovano produženim izlaganjem ekstremnoj hladnoći. U početku se može razviti osećaj hladnoće i utrnulosti, a kasnije se mogu razviti bol i peckanje. Ljudi sa lošom cirkulacijom imaju veći rizik od razvoja promrzlina.

Stres kao mogući uzrok

Istraživanja sugerišu da stres može uticati na temperaturu nosa. Tokom mentalnog stresa, krvni sudovi se mogu suziti (vazokonstrikcija), što smanjuje protok krvi u nos i izaziva osećaj hladnoće. Iako su rezultati zanimljivi, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se bolje razumeo ovaj fenomen.

Kako lečiti hladan nos?

Lečenje zavisi od uzroka. Ako je hladan nos rezultat hroničnog zdravstvenog stanja, kao što je bolest srca ili poremećaj štitne žlezde, neophodno je lečiti osnovno stanje. Najbolje je da razgovarate o opcijama lečenja sa svojim lekarom.

Promrzline zahtevaju hitnu medicinsku pomoć, što uključuje postepeno zagrevanje tela, lečenje oštećenog tkiva i druge medicinske intervencije. Ako vam je nos hladan zbog niskih temperatura, jednostavne mere mogu pomoći:

• nošenje maske ili šala preko lica
• nošenje slojeva odeće
• konzumiranje toplih napitaka ili hrane

Kada posetiti lekara?

Ako primetite da vam je nos hladan čak i kada drugi nisu, ili ako osetite druge simptome (umor, promenu boje kože, bol u grudima, utrnulost prstiju) uz hladan nos, preporučuje se da posetite lekara. Uporno hladan nos može biti znak nelečenog zdravstvenog problema i dovesti do komplikacija, kao što su:

• srčani problemi povezani sa hipotireozom
• oštećenje tkiva usled loše cirkulacije
• srčana insuficijencija, koja može dovesti do moždanog udara, otkazivanja organa ili smrti
• zdravstveni problemi uzrokovani hroničnim stresom (respiratorni, kardiovaskularni, endokrini, digestivni i neurološki sistemi)

Odmah potražite medicinsku pomoć ako sumnjate na promrzline, jer mogu dovesti do odumiranja tkiva (nekroze). Takođe pozovite hitnu pomoć ako izlaganje hladnoći dovodi do hipotermije ili srčanih problema kao što je bol u grudima.

Izvor: ordinacija.hr/zdravlje.kurir.rs

Kako cirkulacija utiče na zdravlje kože?