Kako rade vaši bubrezi? Vrednost koja najranije otkriva slabljenje pre pojave simptoma
Iako može delovati komplikovano, ovaj test neophodan je za dijagnostikovanje i praćenje bolesti bubrega i prilagođavanje terapije.
Kada lekar želi da dobije preciznu sliku o tome koliko dobro bubrezi rade, jedan od najpouzdanijih alata koji mu stoji na raspolaganju je test klirensa kreatinina. Kreatinin je hemijski nusproizvod koji se prirodno proizvodi razgradnjom mišićnog tkiva tokom svakodnevnih aktivnosti. Zdravi bubrezi stalno filtriraju kreatinin iz krvi i izlučuju ga urinom.
Merenjem i upoređivanjem nivoa ove supstance u krvi i urinu, lekari mogu proceniti brzinu glomerularne filtracije (GFR), odnosno koliko efikasno bubrezi prečišćavaju krv od otpadnih materija. Upravo ovo poređenje daje ovom testu prednost u odnosu na jednostavan test kreatinina u krvi, jer nudi potpuniju i tačniju sliku funkcije bubrega.
Urin tokom 24 sata
Sama procedura testiranja sastoji se od dva dela koja se sprovode u roku od 24 sata.
- Prvi deo je rutinsko vađenje krvi, obično iz vene na ruci, radi određivanja nivoa kreatinina u serumu.
- Drugi, zahtevniji deo, podrazumeva sakupljanje celokupnog urina tokom 24 sata. Proces počinje ujutru, kada pacijent odbije prvo jutarnje mokrenje, ali beleži tačno vreme.
Nakon toga, tokom narednih 24 sata, sačuvani urin, uključujući i prvo jutarnje mokrenje sledećeg dana, sakuplja se u posebnu, čistu posudu dobijenu u laboratoriji. Izuzetno je važno sakupiti sav urin, jer svako curenje može dovesti do netačnih rezultata. Tokom sakupljanja, posudu sa urinom treba čuvati na hladnom i tamnom mestu, obično u frižideru.
Rezultati testa i faktori uticaja na nivo kreatinina
Nakon što laboratorija analizira uzorke krvi i urina, izračunava se klirens kreatinina, a rezultat se obično izražava u mililitrima u minuti (mL/min). Ova vrednost pokazuje koliko mililitara krvi bubrezi uspevaju da očiste od kreatinina za jedan minut. Snižena vrednost obično ukazuje na to da bubrezi ne filtriraju krv dovoljno efikasno, što može biti znak oštećenja bubrega, infekcije, smanjenog protoka krvi ili čak blokade urinarnog trakta.
Međutim, važno je znati da i drugi faktori poput starosti, pola, telesne težine i mišićne mase utiču na nivo kreatinina. Na primer, bodibilderi mogu imati prirodno više vrednosti, dok starije osobe sa manjom mišićnom masom mogu imati niže vrednosti. Zato je ključno da nalaze uvek tumači lekar, koji će ih posmatrati u kontekstu opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Koliko često se test izvodi i gde?
Učestalost izvođenja testa kreatininskog klirensa nije fiksna, već zavisi od individualnog stanja pacijenta i preporuka lekara. Pošto se test često koristi za praćenje stanja, po potrebi se ponavlja kako bi se pratila progresija bolesti bubrega ili odgovor na lečenje. Pacijenti sa hroničnim stanjima mogu češće raditi od onih koji imaju jednokratni pregled.
Izvor: ordinacija.hr/zdravlje.kurir.rs
Koje analize otkrivaju u kakvom su stanju vaši bubrezi? Ne čekajte simptome
