Da li poliester i najlon utiču na hormone? Endokrinolog objašnjava vezu između odeće, stresa i kortizola
Kada se govori o hormonskom disbalansu, najčešće se pominju ishrana, stres, manjak sna ili lekovi. Retko ko pomisli da i odeća koju nosimo svakog dana može da ima izvesnu ulogu. Ipak, sve je više istraživanja koja ukazuju na to da sintetičke tkanine, poput poliestera i najlona, mogu tiho da doprinesu hormonskom opterećenju organizma, posebno kada se saberu sa drugim uticajima savremenog načina života, kaže dr Prudviraj Sanamandra, endokrinolog i dijabetolog.
- Kada mi se pacijenti obraćaju zbog hormona, fokus je uglavnom na ishrani, stresu, snu ili terapiji. Odeća se gotovo nikada ne pominje. A ono što nosimo svakog dana satima je u direktnom kontaktu sa kožom, od jutra do večeri - podećadr Sanamandra.
Poliester i najlon proizvode se iz hemikalija na bazi nafte. Tokom proizvodnje prolaze kroz različite procese obrade, uključujući bojenje, završne premaze, a ponekad i dodatke koji tkaninu čine otpornom na fleke ili vatru.
- Neke od tih supstanci spadaju u hemikalije koje ometaju rad hormona. One mogu da imitiraju prirodne hormone ili da blokiraju njihove receptore - objašnjava dr Sanamandra.
Toplota, kortizol i metaboličke posledice
Koža nije potpuno nepropusna barijera. U uslovima toplote i znojenja, male količine određenih supstanci mogu da prodru kroz površinski sloj. Jednokratno izlaganje nema značajan efekat, ali dugogodišnje svakodnevno nošenje istih materijala doprinosi ukupnom hemijskom opterećenju organizma.
- Sintetičke tkanine zadržavaju toplotu više nego prirodna vlakna, a kada telo dugo ostaje pregrejano, raste nivo kortizola, hormona stresa. Kada kortizol ostane povišen, posledice nisu samo loš san i razdražljivost. Vremenom može da dođe do poremećaja rada štitaste žlezde, pogoršanja insulinske rezistencije i narušavanja ravnoteže polnih hormona. To se posebno primećuje kod osoba koje već imaju sindrom policističnih jajnika ili poremećaj rada štitaste žlezde - navodi doktor.
Iritacije i infekcije
Uska sintetička garderoba, naročito donji veš ili sportska oprema, smanjuje protok vazduha i zadržava vlagu uz kožu. Sama po sebi, takva odeća ne menja direktno nivo hormona, ali povećava rizik od iritacija i ponovljenih infekcija.
- Hronična, blaga upala može da utiče na način na koji u telu deluju estrogen i insulin. Kod žena to može da pogorša menstrualne tegobe, dok kod muškaraca dugotrajna izloženost toploti u predelu prepona može nepovoljno da utiče na kvalitet spermatozoida, koji je теsno povezan sa hormonskom regulacijom - sugeriše endokrinolog.
Uloga mikroplastike
Dodatnu pažnju privlače i mikroplastika. Sintetičke tkanine tokom nošenja i pranja oslobađaju sitna plastična vlakna, koja su već otkrivena u vodi, hrani, kao i u ljudskoj krvi, odnosno organima.
- Iz ugla endokrinologije, važnije je kumulativno izlaganje nego pojedinačni izvor. Odeća je samo jedan deo, uz plastiku iz ambalaže, kućnih predmeta i kozmetike - kaže dr Sanamandra.
Čak i izbor odeće za spavanje može da ima značaj. Tkanine koje loše regulišu telesnu temperaturu mogu da naruše kvalitet sna. Kada se san remeti iz noći u noć, poremeti se i lučenje melatonina, kortizola i insulina, a promene se vide i u regulaciji apetita. Vremenom se mogu javiti umor, promene telesne težine i drugi metabolički problemi, opominje dr Sanamandra.
Najvažnija je ravnoteža
To, međutim, ne znači da bi garderobu trebalo u potpunosti zameniti. Sintetički materijali imaju svoje prednosti, naročito u sportskoj i odeći koju nosimo van kuće.
- Suština je u ravnoteži. Za svakodnevnu upotrebu, donji veš i pidžame bolje je birati pamuk, lan, bambus ili vunu. Takođe, trebalo bi izbegavati usku sintetičku odeću tokom dužeg boravka na toplom - poručuje endokrinolog.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
