Najčešće lekarske greške: Milioni smrtnih ishoda godišnje povezani sa propustima u lečenju
Medicinske greške ne predstavljaju izolovane incidente, već globalni javnozdravstveni problem. Prema podacima Svetske zdravstvene organizcije, oko jedan od deset pacijenata u svetu doživi neku vrstu štete tokom lečenja, dok se više od tri miliona smrtnih ishoda godišnje povezuje sa nebezbednom zdravstvenom negom. Više od polovine tih događaja moglo bi da se spreči.
Stručne analize pokazuju da se najveći deo ozbiljnih posledica vezuje za tri kategorije: dijagnostičke greške, terapijske propuste i proceduralne omaške.
Kasna ili pogrešna procena
Pogrešna ili kasna dijagnoza smatra se najčešćim oblikom medicinske greške. Istraživanja objavljena u evropskim i međunarodnim stručnim časopisima pokazuju da se štetna dijagnostička greška javlja kod približno jednog od 14 hospitalizovanih pacijenata.
U praksi to znači da simptomi mogu biti pogrešno protumačeni, alarmantni znaci potcenjeni, a dodatna ispitivanja odložena. Kod infarkta, moždanog udara, sepse ili malignih bolesti, svako kašnjenje direktno utiče na ishod lečenja.
Pogrešan lek, neadekvatna doza
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, greške povezane sa lekovima predstavljaju najveći pojedinačni udeo preventabilne štete u zdravstvu. Šteta vezana za terapiju pogađa približno jednog od 30 pacijenata, a značajan deo tih slučajeva ima težak ili životno ugrožavajući tok.
Greške uključuju pogrešan lek, neadekvatnu dozu, zanemarivanje alergija, opasne interakcije ili nedovoljno praćenje terapije. Posledice mogu biti produženo lečenje, oštećenje organa, trajni invaliditet ili smrt.
Propusti u proceduri i komunikaciji
Evropski podaci ukazuju da se značajan deo bolničke štete javlja u vezi sa invazivnim procedurama i operacijama, ali i zbog loše komunikacije između zdravstvenih radnika ili između lekara i pacijenta.
Nedovoljno precizna dokumentacija, nejasna uputstva ili propust u razmeni informacija često stoje u pozadini ozbiljnih neželjenih događaja.
Koliki je finansijski teret
Procene ukazuju da preventabilna šteta u zdravstvu na globalnom nivou usporava ekonomski rast za oko 0,7 odsto godišnje, dok se indirektni troškovi mere trilionima dolara. U Evropskoj uniji, neželjeni događaji predstavljaju jedan od vodećih uzroka produžene hospitalizacije i dodatnih troškova zdravstvenih sistema.
Izvor: Who.int/Zdravlje.kurir.rs
