Uvereni ste da neprijatno mirišete? Krivac može biti jedan malo poznati sindrom
Neki ljudi opsesivno brinu o sopstvenom telesnom mirisu, čak i kada za to nema nikakvog realnog razloga. Vremenom počinju da tuđe bezazlene postupke ili pokrete, poput dodirivanja nosa, provetravanja prostorije ili skretanja pogleda doživljavaju kao dokaz da neprijatno mirišu. Posledice mogu biti ozbiljne: izostanci sa posla, izbegavanje društvenih okupljanja i postepeno povlačenje u izolaciju.
Šta je Olfaktorni referentni sindrom i kako utiče na život pacijenata
Olfaktorni referentni sindrom (ORS) je malo poznato psihijatrijsko stanje u kojem su pacijenti opsednuti neosnovanim verovanjem da emituju neprijatan telesni miris, što im izaziva anksioznost, stid i ozbiljne emocionalne probleme.
Osobe sa ORS-om često se upuštaju u prekomerne higijenske prakse kako bi se rešile zamišljenog mirisa, ali ako uverenje da loše mirišu potraje i nakon ovih rituala, počeće da izbegavaju ljude.
Srećom, nova istraživanja donose nadu za lek za ovaj sindrom. Doktorantkinja Univerziteta u Montrealu, Morgan Mas, objavila je ove jeseni naučni rad u kojem opisuje dva slučaja ovog stanja. Prvi pacijent bio je 63-godišnji muškarac koji se borio sa ORS-om od svoje 20. godine, kada se obično pojavljuju simptomi ovog sindroma. Tvrdio je da ima loš zadah i neprijatan osećaj u ustima. Nastavio je da održava romantične veze i vodio društveni život, ali je izbegavao javni prevoz i velike društvene događaje.
Drugi pacijent, 53-godišnji muškarac, imao je mnogo teži slučaj, postao je potpuno društveno izolovan i nesposoban da zadrži posao. Takođe je patio od halucinacija i suicidalnih misli. Verovao je da iz njegovih usta i rektuma dolazi neprijatan miris fekalija.
Teškoće dijagnoze i pristupi lečenju
Mas je napomenula da je jedan od izazova lečenja ORS-a to što ga je teško dijagnostikovati jer je pacijent uveren da je telesni miris stvaran.
- Ljudi sa ORS-om često godinama posećuju različite lekare pre nego što ih neko uputi psihijatru - rekla je Mas prošle nedelje. Često traže pomoć stomatologa, dermatologa i drugih specijalista, u pokušaju da eliminišu miris za koji veruju da postoji.
Ona je istakla da su oba pacijenta u njenoj studiji „godinama posećivala razne lekare i isprobavala različite terapije lekovima pre nego što su dobili tačnu dijagnozu". Ne postoje tačni podaci o tome koliko ljudi ima ORS.
Lečenje obično podrazumeva kombinaciju psihoterapije i lekova. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) pokazala se efikasnom u pomaganju pojedincima da preispitaju i promene svoja iskrivljena uverenja o telesnom mirisu. Pored toga, pokazalo se da su određeni antidepresivi korisni u smanjenju opsesivnih misli povezanih sa ORS-om.
- Pokazano je da KBT smanjuje disfunkcionalne misli i anksioznost, dok se antidepresivi takođe preporučuju, često u kombinaciji sa KBT - rekla je Mas. Drugi pristup lečenju ORS-a jeste fokusiranje na zabludni aspekt stanja, slično lečenju pozitivnih simptoma psihoze. Neke pojedinačne studije ukazuju na efikasnost kombinacije antidepresiva i antipsihotika, iako su antipsihotici generalno manje efikasni.
Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/zdravlje.Kurir.rs
Zašto neki ljudi neprijatno mirišu, a drugi ne? Evo kako da vam znoj ne smrdi
