Elektroliti su minerali u našem organizmu koji imaju električni naboj i igraju ključnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama, od rada srca i mišića do prenosa nervnih impulsa i održavanja ravnoteže tečnosti. Među najvažnijima su natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum i hloridi, a njihov balans je neophodan za normalno funkcionisanje organizma.
Kada je njihov nivo poremećen, mogu se javiti različiti simptomi, od umora i grčeva u mišićima do nepravilnog rada srca. Upravo zato lekari često savetuju da se elektroliti povremeno proveravaju, naročito kod osoba koje imaju hronične bolesti, uzimaju određene lekove ili su sklone dehidrataciji.
Natrijum (Na) ima važnu ulogu u regulaciji tečnosti u organizmu i kontroli krvnog pritiska. Prekomeran unos soli može povećati njegov nivo, dok preteran unos vode ili određene bolesti mogu dovesti do njegovog opasnog razređenja u krvi.
Kalijum (K) je posebno važan za rad srčanog mišića i prenos nervnih impulsa. Njegov disbalans, bilo da je nivo prenizak ili previsok, može dovesti do poremećaja srčanog ritma.
Hloridi (Cl) učestvuju u održavanju kiselinsko-bazne ravnoteže u organizmu i pomažu u regulaciji nivoa tečnosti u ćelijama.
Kalcijum (Ca) imagnezijum (Mg) su najpoznatiji po ulozi u zdravlju kostiju, ali su podjednako važni i za normalno funkcionisanje mišića i nervnog sistema. Magnezijum, na primer, ima važnu ulogu u opuštanju mišića, dok kalcijum učestvuje u njihovoj kontrakciji.
Simptomi disbalansa elektolita
Stručnjaci upozoravaju da poremećaj elektrolita ne mora uvek da izazove jasne simptome, ali određeni znaci mogu ukazivati da bi vrednosti trebalo proveriti analizom krvi.
Simptomi koji mogu ukazivati na disbalans elektrolita
- problemi sa varenjem, nadutost, zatvor ili dijareja
česti grčevi u mišićima, naročito u listovima tokom noći
nepravilan rad srca ili osećaj preskakanja
hronični umor i osećaj slabosti uprkos odmoru
glavobolje i vrtoglavice
oscilacije u krvnom pritisku
gubitak apetita
mučnina ili povraćanje
u težim slučajevima i gubitak svesti
Do poremećaja elektrolita može doći zbog dehidratacije, obilnog znojenja, povraćanja ili dijareje, ali i kao posledica nekih bolesti, poput problema sa bubrezima ili hormonalnih poremećaja. Zbog toga lekari savetuju da se kod upornijih tegoba urade laboratorijske analize, koje pomažu da se na vreme otkrije uzrok simptoma.
Izvor: My.clevelandclinic.org/Zdravlje.kurir.rs
