Da li je mozak kriv za visok krvni pritisak? Naučnici otkrili vezu između disanja i hipertenzije
Novootkriveni mehanizam moždanog stabla koji povezuje disanje i krvni pritisak može pomoći u objašnjenju određenih oblika hipertenzije i ukazati na nove strategije lečenja usmerene na ćelije koje detektuju kiseonik u vratu.
Naučnici su identifikovali region mozga koji može doprineti visokom krvnom pritisku.
- Lateralni parafacijalni region se aktivira, uzrokujući da izdišemo tokom smeha, vežbanja ili kašljanja - kaže vodeći istraživač profesor Džulijan Paton, direktor Manaaki Manava, Centra za istraživanje srca na Vaipapa Taumata Rau, Univerziteta u Oklandu.
- Ove izdisaje nazivamo 'prisilnim' i pokreću ih naši snažni trbušni mišići. Nasuprot tome, normalnom izdisaju nije potrebno da se ovi mišići kontrahuju; to se dešava zato što su pluća elastična.“
Region moždanog stabla povezan sa krvnim pritiskom
Istraživači su otkrili da isti ovaj deo mozga komunicira i sa živcima kojisužavaju krvne sudove. Kada ovi živci sužavaju krvne sudove, krvni pritisak raste.
- Otkrili smo novi deo mozga koji uzrokuje visok krvni pritisak. Da, mozak je kriv za hipertenziju. Otkrili smo da se u uslovima visokog krvnog pritiska aktivira lateralna parafacijalna regija i, kada je naš tim inaktivirao ovu regiju, krvni pritisak je pao na normalan nivo - kaže Paton.
Rezultati istraživanja ukazuju na to da određeni obrasci disanja, posebno oni koji uključuju jake kontrakcije trbušnih mišića, mogu doprineti povećanju krvnog pritiska. Identifikacija ove vrste trbušnog disanja kod osoba sa hipertenzijom mogla bi pomoći lekarima da utvrde osnovni uzrok i usmere lečenje.
Studija je nedavno objavljena u specijalizovanom časopisu Circulation Research.
Možemo li ciljati ovu regiju moždanog stabla?
Istraživači su zatim istraživali da li se na ovaj region moždanog stabla može uticati lekovima.
- Ciljanje mozga lekovima je teško jer oni deluju na ceo mozak, a ne na odabrani region kao što je parafacijalno jezgro - kaže Paton.
Tim je potom napravio važno otkriće. Signali koji aktiviraju ovaj region mozga ne potiču samo iz mozga.Oni takođe dolaze iz karotidnih tela, malih klastera ćelija u vratu blizu karotidne arterije koje detektuju nivo kiseonika u krvi.
Pošto se ovi senzori nalaze izvan mozga, potencijalno se mogu bezbednije ciljati lekovima.
- Naš cilj je da ciljamo karotidna tela, a uvodimo novi lek koji ponovo koristimo za suzbijanje aktivnosti karotidnih tela i bezbednu 'daljinsku' inaktivaciju lateralne parafacijalne regije, tj. bez potrebe za upotrebom leka koji prodire u mozak.
Ovo otkriće bi moglo dovesti do novih pristupa lečenju visokog krvnog pritiska. Može biti posebno relevantno za ljude sa apnejom u snu, jer je poznato da karotidna tela postaju aktivna kod ovih pacijenata kada disanje prestane tokom sna.
Izvor: scitechdaily.com/Zdravlje.Kurir.rs
