Razlika između gornjeg i donjeg pritiska može da bude važnija od samih brojki: Otkriva srčane probleme pre simptoma
Pulsni pritisak je razlika između sistolnog (gornjeg) i dijastolnog (donjeg) pritiska. Sa godinama ova razlika obično raste, ali može da bude i rani znak problema sa srcem i krvnim sudovima, čak i kada simptomi još ne postoje. Važno je imati na umu da pulsni pritisak predstavlja samo jedan deo slike. Lekari uvek posmatraju celokupno zdravstveno stanje, a ne samo ovu jednu vrednost.
Kako se računa pulsni pritisak?
Kada izmerite krvni pritisak, dobijate dva broja. Sistolni pritisak (gornji broj) pokazuje koliki je pritisak u arterijama kada se srce steže, dok dijastolni (donji broj) pokazuje pritisak kada se srce opušta. Pulsni pritisak dobija se oduzimanjem donjeg od gornjeg broja.
Na primer, ako je pritisak 120/80 mmHg, pulsni pritisak iznosi 40 mmHg. Vrednost od oko 40 smatra se normalnom.
Kako starite, krvni sudovi postaju manje elastični, što je prirodan proces. To je izraženije kod osoba sa dijabetesom i hroničnim bolestima bubrega. Zbog toga se posle 50. godine obično dešava da gornji pritisak raste, dok donji blago opada, pa se razlika između njih povećava.
Zašto se pulsni pritisak menja iz merenja u merenje?
Male varijacije su normalne. Tokom disanja srce pumpa različite količine krvi, pa pulsni pritisak može da varira za pet do 10 mmHg. Na krvni pritisak utiču i doba dana, položaj tela i druge okolnosti.
Kada je razlika velika?
Širok pulsni pritisak znači da je razlika između gornjeg i donjeg broja veća nego što bi trebalo. Kod osoba koje nisu fizički aktivne to može da ukaže na postojeće ili buduće probleme sa srcem i krvnim sudovima. Može da se poveže sa suženjem ili oštećenjem aortnog zaliska, kao i sa aterosklerozom. Kod hospitalizovanih pacijenata, javlja se i kod infekcija ili upalnih stanja.
Vrednosti iznad 100 mmHg smatraju se izrazito povišenim, ali rizik raste već i kada pulsni pritisak prelazi normalnih 40 mmHg. Svako povećanje za 10 mmHg može da poveća rizik od koronarne bolesti srca za oko 23 odsto.
Pulsni pritisak od 50 mmHg i više povezuje se sa većim rizikom za:
- bolesti srca
- poremećaje srčanog ritma
- moždani udar
Veća razlika može da doprinese i oštećenju očiju i bubrega, posebno kod osoba sa dijabetesom.
Zanimljivo je da se širi pulsni pritisak javlja i kod vrlo aktivnih ljudi, poput dugoprugaša, ali se kod njih ne smatra problemom jer imaju zdrave i elastične krvne sudove, a srce pumpa veću količinu krvi.
Kada je razlika mala?
Uski pulsni pritisak znači da je razlika između gornjeg i donjeg broja veoma mala - obično četvrtina ili manje od gornjeg pritiska.
To može da ukaže na to da srce ne pumpa dovoljno krvi, kao kod srčane slabosti ili određenih hitnih stanja. Takođe se javlja kod velikog gubitka krvi ili unutrašnjeg krvarenja.
Kada se javiti lekaru?
Povišen pulsni pritisak može da znači da srce radi pod većim opterećenjem, da su krvni sudovi izgubili elastičnost ili da su prisutna oba problema istovremeno. To povećava rizik od srčanog i moždanog udara, posebno kod osoba starijih od 55 godina.
Ako primetite da vam je pulsni pritisak često neobično visok (60 mmHg ili više) ili veoma nizak, potrebno je da se obratite lekaru.
Izvor: Clevelandclinic.org/Zdravlje.kurir.rs
