Mesto gde se talože masnoće utiče na mozak: Dva tipa gojaznosti povećavaju rizik od demencije

Način života snažno utiče na starenje mozga. Ishrana bogata prerađenim mesom, nizak nivo vitamina D i umerena konzumacija alkohola mogu da povećaju rizik od Alchajmerove bolesti. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da važnu ulogu ima i sastav tela, odnosno odnos masnog i nemasnog tkiva. 

U istraživanju je praćeno 412.690 učesnika iz UK Biobank baze, prosečne starosti 56 godina. Na početku studije niko od njih nije imao kognitivne poremećaje, a praćeni su tokom devet godina.

Istraživači su merili obim struka i kukova, snagu stiska šake, gustinu kostiju, kao i količinu mišićne mase i masnoća, kako bi utvrdili koliko učesnika će razviti demenciju, pre svega Alchajmerovu, kao i Parkinsonovu bolest.

Na kraju studije utvrđeno je:

• osobe sa izraženim masnim naslagama u predelu stomakaimaju 13 odsto veći rizik od neuroloških bolesti
• višak masnog tkiva na rukama povezan je sa 18 odsto većim rizikom

Istovremeno, pokazalo se da mišićna snaga ima zaštitnu ulogu.

Šta može da zaštiti mozak?

Osobe sa snažnijim mišićimaimaju 26 odsto manji rizik od razvoja kognitivnih bolesti u poređenju sa onima koji imaju slabiju muskulaturu. Snaga se procenjivala testom stiska šake, koji se smatra dobrim pokazateljem ukupne mišićne snage i čak potencijalne dugovečnosti.

Kako sastav tela utiče na zdravlje mozga?

Istraživači su utvrdili da sastav tela i mišićna snaga utiču na zdravlje mozga preko faktora koji su povezani sa kardiovaskularnim bolestima.

- Višak masnog tkiva u predelu stomaka može da poremeti delovanje insulina i dovede do povišenog nivoa šećera u krvi. To dalje podstiče upalne procese koji vremenom mogu da oštete krvne sudove - objašnjava specijalista interne medicine dr Sušila Kataria.

Dobra prokrvljenost mozga ključna je za dopremanje kiseonika i hranljivih materija, a krvni sudovi u mozgu su mali i osetljivi. Zato briga o srcu i krvnim sudovima direktno utiče i na zdravlje mozga.

Kako da poboljšate sastav tela?

Na to gde će se masno tkivo taložiti ne može uvek da se utiče, jer genetika ima značajnu ulogu, navodi internista.

- Kod nekih ljudi, posebno kod žena, masno tkivo se pre menopauze češće nakuplja u predelu kukova i donjeg dela tela. Nakon menopauze, i žene i muškarci skloniji su nakupljanju masnoće u predelu stomaka - kaže dr Kataria. 

Ipak, sastav tela može da se unapredi u bilo kom životnom dobu. Trening snage pomaže izgradnju mišića i ubrzava metabolizam, što olakšava sagorevanje masnoća. Ishrana bogata proteinima dodatno doprinosi gubitku masnog tkiva i boljoj kontroli šećera i holesterola.

- Više mišićne mase znači i bolju kontrolu metabolizma, što ima koristi i za srce i za mozak. Možete da razmislite i o uvođenju kreatina, u dnevnoj dozi od oko pet grama, što može dodatno da pomogne izgradnji mišića i poboljša sastav tela -poručuje dr Sušila Kataria.

Izvor: Healthshots.com/Zdravlje.kurir.rs

Pad estogena prvo oseća nervni sistem, a onda dolaze i kilogrami: Ginekolog otkriva zašto u Srbiji vlada hormonofobija